У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији. Јер на месту, где беху сахрањене, стадоше се исцељивати од различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и, кад раскопаше то место, нађоше многе мошти светих мученика, чија имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове, и ни једна се од њих неће сломити (Пс. 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и чудеса твораху, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво всрних, певајућн псалме и песме духовне.Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти светог апостола Андроника, једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима свети апостол Павле у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм. 16, 7).