Како нам прича Млађен, њега је престизао аутобус, који је потом директно ударио у возило Голф 2. Путници у Голфу 2, изненађени изненадним доласком аутобуса који им је хитао у сусрет у истој саобраћајној траци, нису имали куд. Чак ни секунде нису биле у питању, већ стотинке, у којима су путници чинило једино што су могли – да се моле Богу!
Потом је услиједио снажан удар аутобуса у аутомобил, и тада су путници у Голфу 2, иначе Срби из Босанске Крупе, задобили тешке тјелесне повреде, али су, чудом Божијим, ипак преживјели. Превезени су у приједорску болницу „Др Младен Стојановић“, гдје их је Млађен Волаш обилазио, нудећи им своју пажњу и помоћ, иако их до момента саобраћајне несреће није ни познавао.
Ипак, да је ова саобраћајна несрећа другачија од других Млађен Волаш је примјетио одмах након што се она догодила. Наиме, на предњем дијелу аутомобила нашла се иконица, окренута својом полеђином ка посматрачима, а јасно је видљив њен наслов Молитва за возаче.
Господ је, без сумње, послао јасну поруку свим учесницима несреће, да се моле, да је молитва наш најбољи ослонац и наша спона са Господом, да нас молитва у најмањем дјелићу времена може подићи из ништавила и спасити нас сигурне смрти, јер, како наш народ мудро каже „Ђаво нити оре, нити копа“.
Иконице са натписом на полеђини нису само украс, већ видљива слика Невидљивог Бога, а ријечи на њеној полеђини су молитва, коју требамо прочитати баш сваки пут када сједамо у возило. Тих двадесетак секунди, колико траје изговарање молитве, наше је најбоље осигурање и немојмо га пропуштати. Исто тако, ни бројанице нису украс на руци и не спашава нас њихово ношење, већ њихова молитвена употреба.
Зато, браћо и сестре, обраћајмо се молитвено Богу, за друге и себе, свакодневно, што чешће, како би на нама пребивао благослов Божији, сада и увијек и у вијекове вијекова. Да нас Господ непрестано позива на непрестану молитву, на духовно општење с Њим, познато је више од двије хиљаде година, откако нас је Господ молитви научио, рекавши нам: „Именом мојим изгонићете демоне“ (Марко 16,17).
Апостол Павле нам поручује. „Молите се без престанка. На свему захваљујте; јер ово је воља Божија за вас у Христу Исусу“ (1.Сол.5,17-18).
Поучени свједочењем нашег брата Млађена Волаша, сами се, по ко зна који пут, опет и изнова увјеравамо да Господ мисли на нас чак и онда када сами себе заборавимо. У име те Љубави, одужимо се Господу молитвом и хришћанским начином живота.
Јеомонах Данило (Иваниш)
Извор: manastirklisina.com