Чудо Светог Симеона Мироточивог
Уз благослов игумана Алексеја (Просвирина), желимо да испричамо нашу причу, у славу Господу и учвршћивање вјере оних који се моле за дјецу.
Мој супруг и ја нисмо имали дјецу годинама. У почетку нисмо обраћали пажњу на то, имајући на уму да све има своје вријеме, и вјерујући да ће се трудноћа догодити у право вријеме. Али ипак, године су пролазиле, а трудноће није било... Обишли смо најбоље докторе, прошли кроз десетине медицинских испитивања, а закључак љекара је био: шанса практично не постоји, вјероватноћа зачећа је близу нуле. Упркос томе, нисмо губили наду: прошли смо кроз многобројне медицинске третмане и мој супруг је оперисан. Али авај, то није уродило плодом! Оваква ситуација је трајала наредних шест година.
Током ове борбе, мој супруг Георгиј је пришао вјери, крстио се и вјенчали смо се у цркви. Често смо ишли на поклоничка путовања, често се исповиједали и причешћивали. Двије године, сваке суботе смо присуствовали молебану Светом Симеону Мироточивом за бездјетне парове у Цркви Светог јерарха Алексеја, митрополита московског; сваког дана смо се молили Господу, Мајци Божјој, преподобном Симеону Мироточивом, преподобном Давиду Гареџијском и Св. Јоакиму и Ани. Наш исповједник игуман Алексеј дао је благослов мом супругу да иде на Свету Гору Атонску, у српски манастир Хиландар, за комад лозе Светог Симеона који расте код манастира.
Георгиј је отишао на ходочашће у Хиландар и донио комад лозе Светог Симеона. Од 9. октобра до 16. новембра 2014. године држали смо строги пост Св. Симеона Мироточивог, пили свету водицу са комадом лозе Св.Симеона и поштовали молитвено правило. Након поста, обоје смо се исповиједили и причестили. Двије недјеље након завршетка поста, баш на празник Ваведења Пресвете Богородице, тест на трудноћу је био позитиван! Невјероватно, српски манастир Хиландар на планини Атос је посвећен овом празнику.
Одлучили смо да нашем сину, кога нам је Господ послао, дамо име Симеон у част преподобног Симеона Мироточивог. Током трудноће сам осјећала Божју помоћ, заштиту Мајке Божје и благослов Св. Симеона и молила се. Све је пролазило у миру и како треба, уживала сам у трудноћи... али, не можемо избјећи искушења. Господ нам је показао колико је човјек слаб и немоћан, и да у потпуности зависимо само од Њега.
У 25. недјељи трудноће, искусила сам умјерену прееклампсију скоро без симптома (благо повишен крвни притисак, оток, смањен проток крви), када су ме и хоспитализовали. У 28. недјељи, ситуација се убрзано погоршала, терапија више није дјеловала, и одвели су ме на одјељење интензивне његе гдје сам остала осам дана. Имала сам озбиљну прееклампсију, и стање ми се погоршавало из сата у сат. Два живота су била у опасности – бебин и мој.
Молили смо се Свемогућем, Пресветој Богородици и Светом Симеону и Давиду сваког минута. На одјељењу интензивне његе сваки мој покрет је био праћен молитвом. Сви свештеници и монаси које смо познавали, сви наши рођаци и православни пријатељи су се све вријеме молили са нама. Почетком 29. недјеље, конзилијум љекара се одлучио за хитан порођај царским резом.
Наша беба Симеон се родила на празник преподобног Давида Гареџијског! Он се веома храбро борио за живот у инкубатору и на одјељењу интензивне његе. Током два мјесеца колико је провео у болници, научио је да дише, да одржава тјелесну температуру и да се самостално храни! Колико је само снаге требало за то! Нарочито за новорођенче од само 990 грама!
Сада Симеон има више од 8 мјесеци и више од 7 килограма, и како љекари кажу: „сустигао је своју тежину“. Он је веома весео, живахан и дружељубив дјечак; само трагови катетера на његовим малим рукама подјећају на вријеме које је провео у болници.
Стално захваљујемо Богу, Његовој Пречистој Мати и преподобном Симеону. Слава Богу за све!
Георгиј и Вјера
за Фондацију Пријатељ Божији са руског превела: Вања Ђуричанин
Извор: orthochristian.com