Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. (Јов. 6:53)

Ову причу о чудесној помоћи тајне Светог Причешћа испричала ми је једна верујућа жена која је била директно укључена у спасавање своје бебе.

Моја млађа сестра је имала веома компликовану прву трудноћу, која је резултирала рођењем њеног детета у осмом месецу, а новорођенче је једва спашено. Рођено је са тежином од 1,6 кг и одмах стављено у инкубатор. То се догодило 90-тих година прошлог века и тада није било добрих услова за недоношчад. У Грузији је безакоње је владало свуда, а ни породилишта нису била изузетак. За сваки дан боравка бебе у болници захтевали су много новца, а моја сестра га једноставно није имала.

Беба је рођена веома слаба, са здравственим проблемима. Одлучили смо да позовемо свештеника да крсти новорођенче у болници, али лекари га нису пустили унутра. Најзад смо успели да убедимо дежурног лекара да дозволи свештенику да види дете. Он је крстио бебу која је добила име Сава (Саббас) у част преподобног Саве из Сторожева.

Али дете је нестајало. Није се удебљало, било је веома слабо и једва је реаговало на било шта. Доктори су преврнули очима, када смо их питали о његовом стању. Било је јасно да се не очекују да ће преживети.

Желели смо поново да позовемо свештеника - да одојче прими Свету Причест и потпуно се ослони на Бога. Али ово није долазило у обзир - требало нам је много труда да убедимо болничко особље да нам дозволи крштење бебе. Тада сам, чврсто верујући у животворну моћ Светог Причешћа, одлучила да предузмем очајнички корак: умотавши дете у мараму (био је веома мален), „украла“ сам га из болнице и однела у цркву. Литургија је била у току. Парохијани који су ме познавали почели су да се питају чије је то дете. Рекла сам им све, и ускоро се цела црква молила за бебу. Новорођенче је примило Свето тело и Крв Христову и ја сам се безбедно вратила у болницу. Нису ни приметили одсуство бебе, јер су тих година новорођенчад у болницама обично била занемаривана.

Наш Сава је преживео! Сада је већ пунолетан; зна целу причу о свом рођењу и ко му је спасио живот!

Наша породица зна и за животворну силу Светих Христових Тајни. Ова Света Тајна спасила је моју ташту од смрти, када је била дете и када се тешко разболела. Видевши да је девојчици све горе и да јој лекари нису помогли, њена мајка (побожна жена која је у совјетско доба ишла у цркву), довела је умируће дете пред Свети Путир. Након што се причестила, девојка се брзо опоравила. И од тада моја свекрва никада више није патила од било које болести целог свог живота, скоро до своје смрти.

Моћ Светог Причешћа има благотворан ефекат посебно на одојчад, а у свом животу сам много пута видела доказе за то. Кад је мој син (који се редовно причешћивао са три месеца) био одојче, после Причешћа спавао је до ручка без буђења или тражења хране и био је врло миран. Заиста, свете Христове Тајне храниле су га боље од било које хране!

Ова Тајна такође помаже људима у безизлазним ситуацијама. Мајка мог пријатеља тешко се разболела. Лекари су открили крвни угрушак у њеном срцу. Моја пријатељица и њене четири сестре су отишле у цркву, молиле се за њу и одлучиле да позову свештеника да је причести. Њихова мајка се причестила на болничком одељењу. Две недеље касније, други тест је открио да није имала угрушак крви!

Заиста, за Духа Светог, кроз свете Христове Тајне, не постоји ништа што је немогуће!

Ирина Крикхели
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског: Никола Животин
Извор: orthochristian.com