Лазовић је новчаник нашао на тротоару у Улици Ратка Павловића у Прокупљу, испред продавнице брзе хране “Пера Ждера“. Он каже да је на тренутак отворио новчаник, видео да је у њему већа количина новца и одмах се упутио ка станици полиције, где је пријавио изгубљени новчаник. Са колегама је из докумената који су били у њему утврдио да се ради о извесном Небојши Богићевићу, кога су затим позвали телефоном.

- У недељу око 21 сат шетао сам главном улицом. Крај продавнице брзе хране „Пера Ждера“ код тржног центра Техничке школе угледао сам црни новчаник на тротоару. Подигао сам га и отворио и видео да су у њему били новац и документа. Отишао сам у станицу полиције и предао новчаник дежурном колеги. Позвали смо власника, јер су у новчанику осим новца била и лична документа. Када смо му рекли зашто га зовемо и објаснили да је у полицији његов новчаник, човек се зачудио и није могао да верује - каже Лазовић, наглашавајући да ниједног момента није имао недоумицу да ли да врати пронађену ствар или не.
- Мој посао је да помажем грађанима и ја се трудим да то и радим, не само када сам на послу већ и приватно. Мој посао је да се нађем људима у невољи. Знам да би и сваки мој колега учинио исто јер смо ту да штитимо грађане и помажемо им. Нисам размишљао да задржим новчаник, већ само да ли је у њему нека идентификација којом би могли да сазнамо ко је власник. На моју срећу, али и срећу Богићевића, унутра је била лична карта, па дежурној служби није било тешко да пронађе правог власника - додаје Лазовић који већ годину и по дана ради у прокупачкој полицији.

Каже да је Богићевић био изненађен када је дошао у полицијску станицу по новчаник. Стицајем околности он је пре Лазовића куповао у киоску брзе хране и отишао кући и није проверио да ли му је новчаник у јакни.
Небојша Богићевић је тек пред својом кућом, када је излазио из кола, приметио да му фали новчаник. У једном моменту се већ опростио од пара, насумице тражећи у колима да му није испао. Тада је зазвонио телефон, а позив је био из полиције.
- Претпостављао сам где сам изгубио новчаник јер је код брзе хране где сам задњи пут стајао аутомобилом био у мојим рукама. Међутим, мало је било вероватно да ће се јавити поштени проналазач. На моју срећу, десило се чудо - каже Богићевић, наглашавајући да би ретко ко у данашње време вратио новац.
- Време у коме живимо је изузетно тешко, људи немају пара и било је мало вероватно да ће се проналазач јавити. Гест Лазовића је показао да још увек има поштених људи - истиче Богићевић, наглашавајући да полицајац и поред његовог инсистирања није желео да прими никакву награду за хуману ствар коју је учинио.

извор: блиц.рс