У раном детињству и дубокој старости ми осећамо приближавање Нове године просто физички. Нова година је за све људе нарочито топао празник - она је као пролеће усред зиме и сви се осећају свечано, а зло као да се удаљује. Ма колико човеку било лоше код њега се буди нада, незнано откуда, да се може десити чудо и да ће добро победити. У предновогодишње дане човек као да помало лети. Шта означава ова поезија и откуда то осећање обновљености, као да се сваки од нас подмлађује а не да постаје старији за још једну годину?
Дакле, још за једну годину се скратио наш живот и можда ће наступајућа година бити за некога од нас последњом годином живота. Још за годину се скратио наш живот али још за годину смо ближи вечности. Ето где је одгонетка овог празника.
Можда младост очекује још заслепљујуће новине земаљских дарова, но зрелост зна да се све понавља. Шта је било, то ће и бити; шта се чинило, то ће се и чинити и "нема ничег новог под сунцем".
На земљи је заморно понављање, али са сваком годином ми се приближавамо оној вечно новој, бесконачној новини, која је од Бога и вечности. Чак и у рату, под бомбама, у смртној опасности, људи не могу а да не дочекују Нову годину. "Ја хоћу да доживим макар до Нове године" говори безнадежно болесни, да би осетио ону предновогодишњу лакоћу и радост. Нова година је празник свих људи. Бесмртна душа сваког човека, која је по природи хришћанска, чак и несвесно осећа тајну - но само хришћани разумеју шта она значи.
Нова година је као Божић за оне који не знају за Бога, а нама хришћанима је дато да видимо како вечност ступа у време, откривајући значај нашег пребивања на земљи и вредност људског живота у Христу Богу.
Толико је жалости и зла на нашој земљи и ми знамо да у новој години не можемо избећи нове беде. Но, ма шта се десило - на Нову годину свима се нуде дарови, свакоме се даје нова могућност. У Новој години је присутан некакав бљесак и сваки човек као да је озарен невидљивим сунцем. Срећна Нова година, пуно среће! Нека све рђаво и стара срећа оде јер је била сувише слаба и нека дође нова радост!
Мрачно је на земљи, но оно што освештава за тренутак све људе и оно што гори у срцима оних који љубе Бога, веће је од онога што је у свету. У свету испуњеном очајањем хришћанин живи надом и зато што живи надом, он може побеђивати сва искушења. За хришћанина боље је увек напред. Напред су особена искушења, зато Црква благосиља долазећу годину победом Христовом над смрћу.
Протојереј Александар Шаргунов