Порука о рођењу Божијем, која је уплашила Ирода и сав Јерусалим са њим (Мт. 2, 3), као духовна труба, грмела је из века у век, од границе до границе, од обале до обале, и стигла је и до наших срца. Чувши ову поруку, обрадоваше се убоги, обрадоваше се грешници, просветлише се слепи, утеше се болесни, обрадоваше хроми. Чувши ову вест, беседници су се запрепастили, јер је то натерало научнике, филозофе - да се стиде, а краљеве - да дрхте.
Христос се данас роди! И заповест одозго, коју су анђели у радости певали, пастири гласно изговарали, Дјева са Јосифом чула, народи понављали, – прошла кроз све векове, као химна помирења човека и Бога, а сада је и ми певамо.
Господ је данас дошао на свет! И звезда што је бљеснула на истоку, објављујући чудо, и позивајући на пут тројицу мудраца, преплавила је поколења, градове, безбројна царства, безбројне народе, и сада је видимо како сија на небу Цркве Христове.
Данас је Ирод љут, али се народи забављају. Јерусалим је узнемирен, али крајеви свемира скачу од радости. Књижевници Израелови сумњају, али племена земаљска верују. Синови се одричу Христа, а слуге Га прихватају. Хулници осуђују, а верници Му се клањају.
Јевреји Му дадоше јадну пећину као странцу, а незнабошци Му посветише безбројне храмове, пуне украса, као Господару свега. Јевреји су Га положили у јасле са сеном, а незнабошци су Га примили у своја срца. Јевреји су Му дали најодвратније од свега што су имали, а незнабошци су Му донели злато као Цару, тамјан и смирну као Богу и човека.
Данас је дошла пуноћа времена. Данас се помешала радост анђела и људи, помирили су се Небо и земља, понизио се Бог на земљи и видљиво се јавио људима. Данас су се Стари и Нови завет састали у Витлејему. Данас се пророци радују, гледајући како се њихова пророчанства испуњавају. Данас Адам и Ева долазе да се поклоне Новом Адаму у радости.
Пођимо, браћо, у Витлејемску пећину, вођени звездом вере, да видимо какво се Чудо тамо догодило. Наћи ћемо тамо малу пећину, видећемо у њој Пречисту Дјеву, у близини ћемо видети старачко и преподобно лице праведног Јосифа, видећемо јасле са сеном, а у њима – гле! - Божанског Младенца умотано у пелене. Ту ћемо чути анђеле како певају, видећемо пастире како Га хвале и мудраце како Му се клањају и откривају своје ризнице...
Дођите сва племена земаљска, да упознамо Женика Цркве, који се обукао у наше хаљине да нас људе обожи. Дођите данас, сви народи да дочекамо дуго очекиваног Месију. Дођите, девојке, да видите Дјеву како безгрешно рађа. Дођите, мајке, да видите Богородицу, како се не стиди порођаја. Дођите да видите Бога повијеног у пелене, Који небо облацима облачи и земљу травом. Дођите да видите како се млеком храни Онај који хлебом храни људе и даје земљу рану и касну кишу.
О чудо! Христос се роди, а Ирод се љути, Исус је постао човек из човекољубља, а синови човечји извлаче мач из корица. Небески Цар постаје роб, а земаљски краљеви журе да му одузму живот. Син Божији долази да нас спасе, али ми пред Њим залуписмо врата свога срца.
Али мистерија се остварује. Христос долази. Пећина Га прима. Анђели Га славе. Пастири га траже. Мудраци Му се клањају. Пагани верују. Црква се гради. Завет љубави се пише.
Ново чудо се остварило! Дакле, за кратко време пећину су замениле хиљаде и хиљаде великих и величанствених храмова који красе све крајеве света. Оскудне јасле су се претвориле у мноштво Божанских олтара. Повијена беба нас сада очекује у виду Светих Тајни. Место мудраца заузели су апостоли, а пастире свештеници, који заједно носе поруку спасења целој васељени. Лице светих анђела сада се напунило милионима монаха и мученика, који непрестано хвале Јагње Божије на небесима. А анђеоско певање одзвања сада звоњавом звона и задивљујућим црквеним песмама које објављује цео православни свет.
Старац Јосиф персонификује Стари завет, а Богородица је закон Новог Завета. Пелене представљају свете одежде храмова. Злато је слава Божанска, тамјан су молитве светих и свих верника, а миро је украс врлина. Коначно, звезда персонификује Јеванђеље Христово, сијајући као буктиња водиља целом свету.
Дакле, не у Витлејему Јудејском, него у Цркви Христовој, сабирамо се, браћо, славећи Рождество Господње. Овде је пећина спасења, овде су Божанске јасле. Ево мудраца незнабожаца, ево пастира Новог Израиља. Ево звезде, ево светлости, ево дарова Духа. И што је најважније, овде је дете Христос – Женик Цркве.
Проведите овај дан у радости крај Исусових јасла. Нећемо бити једини путници овде, не једини обожаваоци, не једини весници чуда. Око светог престола видећемо славне апостоле Христове, поштене мученике, велике светитеље и ликове свих светих отаца. Видећемо овде мајке које чекају утеху од Мајке, које траже помоћ од Девице, бебе које добијају благослов од Младенца, ходочаснике који траже уточиште код прогоњених људи, увређене који се моле за правду Судији. Срешћемо и грешнике који примају опроштај, слепе који траже светлост, страдају, чекају исцељење, гладне који траже хлеба, жедне који желе чисту воду.
Али нека нас не чуди што ћемо ван Исусових јасла видети много неверника који хуле на Створитеља, сумњиваца који поричу чудо Божића, јеретика који покушавају да сакрију пелене Младенца, грешника и бунтовника који нападају Цркву, деле људе и мрзе светлост.
А ми, будући у Цркви, браћо, као у лађи, нећемо се уплашити ни Иродовог гнева ни усана јеретика овога века. Јер са нама је Христос унутра, а споља – мамон. Унутар Цркве постоји јединство радости, споља злоба подела. Унутра су пастири, споља мађионичари. Унутра је звезда светлости, споља - понор уништења. Овде је стена Православне вере, споља – живи песак јереси. Унутар расадник са бебом, споља - празне колевке без деце. Унутра је Богородица са Исусом у наручју, споља - мајке без беба на недрима. Унутра је материнска радост, споља - јецај жена-чедоубица. Унутра су оштре пелене, споља - мека одећа. У цркви је Хлеб, споља зрна која опадају, унутра је чисти Извор, напољу су мутне воде. Овде анђеоска појања, а напољу - незаустављив плач. Овде је Женикова палата, тамо је јазбина разврата. Ево крина Девице, ту је корен задовољства. Укратко, у Цркви је живота, а ван ње - смрт. Овде је истина, напољу - лаж.
Али ми, браћо, као што једемо исти хлеб љубави и пијемо из исте чаше вере, нећемо ослабити дух, него ћемо одбацити све спољашње, сабраћемо се пред духовним над јаслама Исусовим и радујући се данас певати анђелску химну: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. (Лк. 2, 14).
Поставимо себи два питања. Прво питање је, како примамо Христа? Са сумњом, као стари Јевреји, или са вером, као пагански мудраци? Да ли Господа чувамо у тајним јаслама срца својих, или Га изгонимо из града душе, као Ирод? Да ли свој живот, душу, снагу, ум и све што имамо вредно жртвујемо као жртву Спаситељу? Да ли данас срећемо Христа помиреног једни са другима, исповеданог, сједињеног Божанским Тајнама? Или Му долазимо испуњени мржњом, завађени, неисповедани, помрачени страстима?
Нека свако у својој савести одговори на ово питање, а ми, усхићени радошћу празника, прелазимо на друго питање: носимо ли благовест о Рождеству Христовом у своје домове, својој деци, рођаци и нашој браћи? Или, својом лењошћу поричемо тајну оваплоћења? Да ли радимо оно што су чинили мудраци и пастири, или остајемо равнодушни као и раније?
Ако смо се укочили или смо негде у прошлости заборавили своје хришћанско достојанство, од сада нећемо бити лењи. Нека свако постане јеванђелиста Витлејемског чуда.
Донесите радост спасења тамо где није успела да продре. Чувајте је у домовима обесправљених. Покажите је за трпезом потребитих. Учините то над главама болесника. Уђите тамо где сте мислили да се не може ући. Куцајте на врата завађених. Помирите оне који су се растали, утешите ожалошћене, оснажите сумњичаве, загрејте равнодушне; запалите млако, приведите изгубљено Богомладенцу Христу.
Пређите данас преко прагова просјака, слушајте песму сирочади, донесите свима Радосну вест уз малу помоћ изобиља своје љубави и реците свима да се Господ данас родио на свету. Амин.
Архимандрит Јакинт (Унчуљак)
Извор: razbointrucuvant.ro