"ОД ОСТАЛИХ НИКО НЕ СМЈЕДЕ ДА ИМ СЕ ПРИДРУЖИ"

Дј.ап.5, 13–20
Двије појаве нам се овдје, својом актуелношћу, намећу. Прва је: слабодушност и дводушност већине народа; друга је: бескомпромисност са којом се ријеч Божија прихватати и свједочити мора. Одувијек је у Цркви било оних који су чиста срца прилазили, а било је и биће и оних, које су у цркве, ко зна који и какви њихови разлози доводили. Кад до невоље дође, ти први, некуда ишчезну…

05.07.2013. Аутор:: Пријатељ Божији 0

Прва је: слабодушност и дводушност већине народа - чиње-ница са којом се мора рачунати; друга је: бескомпромисност са којом се ријеч Божја прихватати и свједочити мора.
Чусте, апостоли невиђена чуда чине; чуда која својом сна-гом превазилазе чак и она која је сам Господ чинио. Чудно, зар не? Господ је, прије но што би чудо учинио, од оних које је спасавао, тражио да Његовој пруженој руци, својом вјером, и они руку своју испруже. ”Вјерујеш ли?” (Јн. 9, 35) ”Кћери, вјера твоја спасла те је” (Мк. 5, 34) Па је Господ чуда чинио ријечју Својом, додиром, материјом. Сјетите се, крвоточива жена додиром Христа задоби здравље.
Црква се мољаше, Господ дариваше. Упркос свим овим чу-дима, нечувеним, гледамо, опет, да од ”осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше”. (Д. ап. 5, 13)
Пред очима народу се збивају чуда Божија; много је тога да би се могло порицати али, с друге стране Божијих чуда и дјелања, мноштво је жбира и ухода, послатих да прате, пријављују, хватају и у тамнице бацају. По својим зборницама и судницама састају се првосвештеници и старјешине и вијећају како том чуду Божијем, толиком бујању Цркве Христове, да се супротставе. Распеше Христа а ево, на све стране, ничу хришћани. ”И све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, и мноштво људи и жена” (Д. ап. 5, 14) али је још увијек више – и значајно више – оних који, истина, високо мишљење о свему овоме имају, који хвале апостоле, али са безбједне даљине, да се ризику не изложе.
Код Господа нема дволичности и дводушности; не постоји ”златна средина”, двије стране; има само једна једина. Господ нас позива да укријепимо клонуле руке и кољена изнемогла да утврдимо.
Господ не прихвата и не одобрава наше компромисе. Господу нису мили они који поздрављају чаршију на све четири стране. ”Знам дјела твоја, да ниси ни студент ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, избљуваћу те из уста својих.” (Откр. 3, 15 – 16)
”Говорите народу све ријечи овога живота.” (Дј. Ап. 5, 20)
Не разблажујте; не заобилазите истину, не прекрајајте истину Божију према мјери грјешних људи. Говори истину, и само истину, колико год она непријатна била. Не бој се. Што год да ти се збуде, Господ те оставити неће. Ако истину свједочиш, с тобом ће увијек бити Господ Бог твој. (5. Мојс. 20, 1) Амин.



Komentari (0)


Оставите Ваш коментар:

Ваш коментар је стављен у ред за преглед од стране администратора сајта и биће објављен након одобрења.