Да падне неко у грех, природно је и људски. Зато и Бог прашта ономе који пада, довољно је само да се покаје. Међутим, после пада треба опет да устане да га не поробе страсти. Да неко остане у својим страстима и да им служи, без борбе да се ослободи, то указује на бесрамност. Постоје три пута којим се може приближити Богу. Први је ватрена вера, други страх и трећи искушења која допушта Бог. Нико не може стићи до Бога, ако не иде једним од ова три пута.
Као што се од преједања рађају нечисте жеље, тако и привезаност за имовину ствара хладноћу према Христу. Човек који се предао држању заповести Божијих, не треба да се труди и брине за материјално. Јер, када се неко ослободи житејских брига, лако се предаје изучавању закона Божијег. Телесни трудови без чистоте ума су као јалова материца или сасушене дојке.
Страсти муче тело и не дозвољавају души да угледа Бога. Ко сеје по корову, неће моћи да жање. Тако и онај ко се труди у врлинама, без да одсече страсти, чини то исто.
Као што плодоносна земља радује ратара, тако радује Бога онај који Га се сећа. Њему Бог шаље своју божанску светлост која га осветљава ноћ и дан. Као што облак заклања месечеву светлост, тако и преједање одгони из душе мудрост Божију. И као што се распаљује ватра од сувих дрва, тако се преједањем буде страсти. Као што се шири ватра додавањем дрва, тако расту телесна одступања употребом разноврсних јела. У сластољубивом телу не борави Бог и ко воли своје тело, никада неће задобити благодат Божију. Као што са болом мајка рађа плод утробе своје, тако се од бола грла рађа у души благодатно знање тајни Божијих. Девственик је онај који није само сачувао тело неоскврњено, већ је одагнао и све лукаве мисли које прљају душу. Ако волиш целомудреност, одагнај нечисте помисли читањем божанског Писма и молитвом. Јер, без ових средстава није могуће стећи чистоту душе.
Ако хоћеш да стекнеш врлину милостиње, научи прво да презиреш ствари овога света, да оне не би привукле твој ум.
Онај ко чини савршену милостињу, не ропће ни онда када му чине неправду и они којима помаже.
Истински је смирен онај који са радошћу трпи лажне оптужбе.
Истински је милостив онај који не реагује када га поткрадају и уопште, када му нанесу разне штете. Покажи велику врлину милостиње своје, доброчинством које ћеш учинити онима који ти наносе неправду, као што је учинио блажени Јелисеј који даде храну онима који су хтели да га заробе.
Онај ко има истинско смиреноумље, не узнемирава се када му чине неправду и не правда се када га осуђују. Напротив, прима као истините лажне оптужбе и не труди се да увери људе да је у праву. Неки смирени су говорили да су блудници, иако то нису, само да би омаловажили себе. Други су примили оптужбу за прељубу, иако беху чисти, примајући тако венац светости од смиреног Христа. Нису слављени од људи, али их је Бог прославио. Чинили су дела која су изгледала безумна, али на такав начин достигли су савршенство светих анђела.
Смирен је онај који прима оптужбе без протеста. Смиреноумље ћеш испитати, ако се не узнемираваш за приговоре које ти чине, макар и неоправдано. Смирени ће уживати вечна блага у Царству Небеском. Смиреномудрије ће му донети радост и весеље у вечном животу.
Треба увек да се сећаш да постоји Рај и пакао. Свакодневно старање треба да ти буде: како да наследиш Царство Небеско и избегнеш вечне муке. Не заборављај шта каже Свето Писмо: "Када дође Син Човечији у божанској слави Својој, поставиће овце, то јест праведне, на десну, а козе, то јест непокајане, на леву страну". Праведни ће примити славу и блаженство од Бога, а неправедни ће бити кажњени у вечном паклу.
Кад се сећаш великог Суда на коме ће бити одређена твоја вечна будућност бринућеш још више за корист своје душе и чинићеш све да се избавиш вечног "огња" пакленог. Не постоји већа казна од ове. Свака казна у овом животу има крај. Пакао ће бити вечан, неће никада престати. Деца Царства Небеског неће бити избачена у страшну паклену таму, него ће са Богом уживати вечна блага која је припремио, Онај за све који су Га волели у овом животу, поживевши складно заповестима Његовим.
Зато, ми да испуњавамо заповести Божије и да избегавамо осуђивање других. Друге ћемо најбоље поучити делима, а не речима и примедбама. Суд припада Богу. А ми смо грешни као и сви људи. Само је Бог безгрешан и само ће Он правилно судити и нас и друге. Ми смо дужни да исправљамо своје грешке, и да се молимо за све људе. Болесника лечи лекар. Ми нисмо лекари, него болесници. Слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти. Ми смо духовни слепци. Како дакле, да водимо друге? Гледајмо сами себе и тада ће нас помиловати Бог.
Када ђаво пожели да нас прља блудним помислима, прво ће деловати на наш ум, а потом ће се трудити да нас одведе у страст. Када се ум успротиви у првом налету, извесно је да ћемо уз помоћ Божију победити. Ако пак допустимо да уђу у нас нечисте помисли, свелукави ђаво их обрађује, и тада настаје пропаст душе наше. Сатана настоји да пронађе отворена нека врата душе наше и одатле улази у њу. А када уђе, тешко одлази. Ако га истерамо чим се појави, тада не може да нам нашкоди. Не заборавимо да ђаво вреба да уђе у наш ум, и потом да нас одведе у пад. Зато треба да смо увек будни, као војник на кули стражари, готов да се супротстави и удари на непријатеља.
Потребна је велика борба, јер страсти имају огромну снагу. Међутим, благодаћу Божијом, победиће храбри борац који се бори свом снагом.
Телесни труд и изучавање божанског Писма чувају чистоту ума. Још је потребно много молитве, да би борца закрила божанска благодат. Да би неко стекао благодат Светога Духа, потребна је велика духовна борба, јер лако се човек поведе за злом и губи за један тренутак све што је стекао дугим трудом.
У срцу човека постоји зло и добро. Од нашег труда зависиће које ће од то двоје надвладати. Ако себе оставимо без труда, овладаће зло. Ако се потрудимо, победиће добро и врлина.
Та борба је беспоштедна. Пашћеш, и поново ћеш се подићи, и опет ћеш пасти и поново подићи. Борба је доживотна, јер нас Сатана не оставља на миру ни један тренутак. Он чека један тренутак неопрезности, да га искористи да нам души нашкоди.
Као што раније рекосмо, у духовној борби је потребно смирење, јер само молитву смирених чује Господ. Молитва смиреног долази у уши Господње. Очи Господње упрте су у смирене срцем. Смиреним умом завапи гласно Господу и реци Му: "Господе Боже мој, Ти, ако хоћеш, можеш просветлити таму душе моје".
Када се душа загреје љубављу према Богу, све ће држати за некорисно и ништавно. Ноћ и дан не размишља ни о чем другом, осим о Исусу Христу. Контакт човека са Богом, слађи је од најлепшег и најукуснијег јела. Када се душа сједини са Богом, тада долазе сузе духовне радости. И те сузе као плод душевне борбе те прате, било да једеш или пијеш, или читаш, или се молиш. То је награда коју Бог даје делатницима заповести Његових, који су за циљ живота свога поставили корист душе своје.
Кад те, дакле, посете ове сузе, охрабри се и настави силније, да би прешао море страсти.
Али пази да, можда, не изгубиш духовно благо своје борбе било егоизмом, било немарношћу.
Ако се ниси трудио у добрим делима, не треба да говориш о врлинама. Јер, свака врлина која се стекне без труда, рачуна се као "побачај" у очима Божијим. Уздисаји срца твога, молитве и бденија помоћи ће ти да стекнеш врлину. Међутим, ма колико вапијао молитвом ка Господу, неће те чути ако није праћена смиреноумљем. Труд на држању заповести, пре свега смиреноумље, чине човека богом на земљи. Вера и милостиња га још брже доводе до моралне чистоте. Који имају ватрену љубав према Богу, привлаче их будућа добра. Који се загревају надом на вечна блага, уклањају се од световних ствари. Да би неко доспео до овако узвишеног стања, потребна је велика борба. Треба почети од простијих и лакших, да би се стигло до тешких подвига. Треба стати најпре на први степеник врлине, потом на други и тако, мало по мало, напредовати у духовном животу. Једним скоком се не стиже до врха.
Научимо најпре да испуњавамо заповести Божије. Потом ће нам Бог, због великог и упорног труда, ниспослати своју благодат.
Блажени су они који одлучише да ходе путем туге ради љубави Божије, и не вратише се натраг. Они ће брзо доспети у луку Царства Небеског. После труда и муке, окусиће блаженство и одмор, Вечно ће се радовати уживањем будућих добара.
Који журно ходе тешким путем врлине не враћају се назад, нити размишљају о тешкоћама на које ће наићи, него одушевљено пролазе тесан и трновит пут, благодарећи Богу који их је удостојио да га пређу. А они који се плаше и пролазе кукавички и са страхом, никада неће стићи до краја и неће добити венац победе који дарује Господ борцима за веру.
Лењивац никада не поставља почетак своме покајању и стално га одлаже. И тако доспева до смртнога часа свога неприпремљен.
Ако хоћеш да напредујеш у врлини, не обазири се на прохтеве тела, јер је тело непријатељ душе. Имај наду у Бога и смиреноумно иди путем врлине. Знај да ћеш без Божије помоћи бити убог и наг, лишен сваког духовног добра. Нека те не хвата неодлучност и страх у борби. Ратар који чека да стане ветар да би посејао, никада неће посејати. Боље је да умреш за љубав Божију, него да живиш срамно и лењиво.
Када хоћеш да поставиш почетак делања по Богу, прво треба да одбациш сваки ослонац и наду у овај живот. Као онај који се припрема за смрт и не размишља ништа осим тог страшног догађаја, тако и онај ко хоће да се сједини са Богом, треба да умре за све световно. Поново те подсећам да ћеш наићи на препреке, али не губи наду. Јачај вером у Бога и размишљањем да су ствари овога света привремене и сујетне, а да је највеће благо Царство Небеско. Њега је Бог уготовио подвижницима, а не равнодушнима и лењивима. Почни свој подвиг одушевљено а не плашљиво, јер и најузвишеније дело је некорисно ако је од човека подељене душе, коме је један део душе са Богом, а други са овим светом. Бог нас хоће целосне. Имај сигурну наду у Христа, да ти не би пропао труд.
Господ је милосрдан и даје благодат онима који је упорно траже. Награду даје не према раду што смо учинили, него према намери коју смо показали. Чини колико можеш за спасење душе. Моли се са сузама, читај божанска Писма, чини милостињу. Довољно је да загреваш срце љубављу према Богу.
Не обраћај пажњу на природну немоћ тела и не бој се. Одагнај далеко себељубље, грамзивост и саможивост. Омрзни дела грешног тела и мушки се бори да задобијеш врлину. Ако паднеш као човек, опет устани и никада се не враћај пређашњем грешном животу. Увек иди напред радосно и одлучно у делима Божијим, и Он ће те уздићи на највишу лествицу врлина.
Свети Исак Сирин