Свечаној академији присуствовали су патријарх српски Иринеј, председник Црне Горе Филип Вујановић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, српски министар просвете Жарко Обрадовић, црногорски министар културе Бранислав Мићуновић, амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац.
Митрополит Амфилохије казао је да осам векова манастира Ђурђеви ступови показује вредност задужбине Немањића и вере народа у хришћанске светиње.
- Манастир је носио крст, који је и носио народ овог поднебља. Распеће народа кроз векова је било и распеће манастира. Ђурђеви ступови су пет пута рушени и паљени за време турске окупације – навео је он.
Вујановић је казао да је манастир Ђурђеви ступови симбол слободе, а тиме што је пет пута обнављан послао је вечну поруку неуништивости.
- Манастир је и симбол културне вредности овог краја Црне Горе, као и везе са осталим деловима наше државе – истакао је он.
Вујановић је рекао да манастир носи и симболику блискости Србије и Црне Горе, односно два стара и братска народа српског и црногорског.
Епископ Јоаникије је казао да је мало манастира који су у прошлости страдали као што је Ђурђеви ступови, али је његова величина у томе што је сваки пут поново обнављан.
Сутра ујутро биће служена света архијерејска литургија, којој ће присуствовати патријарх Иринеј, српски премијер Ивица Дачић и црногорски председник Филип Вујановић.
Они ће се, како је најављено, потом обратити присутним грађанима.
Манастир Ђурђеви ступови је подигнут 1213. године као задужбина Првослава Немањића, сина брата великог жупана Стефана Немање Тихомира. У то време је Рашка (Србија) владала Зетом (Црна Гора).
Ђурђеви ступови су један од најзначајнијих духовних центара на подручју данашње Црне Горе. Манастир је крајем 18. и у првој половини 19. века био духовно средиште борбе против Османлија и напора да се племе Васојевићи и Горње Полимље припоје држави Црној Гори.
У бурној историји манастир је више пута спаљиван и разаран, а последњи пут 1912. године, пре почетка Првог балканског рата, када је то подручје још било у саставу Отоманског царства.