У једној песми која се зове херувика – на пола Литургије, каже се: „...оставимо сада сваку животну бригу...“. Када дођемо на свету Литургију, онда заиста треба да испред врата црквених оставимо сваку животну бригу, и да се пренесемо умом и срцем на небеса, у Царство Божије, и да по речима Христовим, натоваримо сваку бригу на Христова леђа, јер Он сам то тражи од нас. Он је сам рекао: „...ходите који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити – угледајте се на мене јер сам ја кротак и смирен срцем...“ - То Бог тражи од нас када дођемо на свету Литургију, да све бриге пренесемо на Њега, Њему у руке да предамо срце своје, мисли своје и сав живот свој. И да са пуним поверењем то учинимо знајући да ће он најбоље знати шта да ради са нашим бригама, мукама и проблемима. Јер ми дођемо дотле да више не знамо ни шта ћемо ни куд ћемо, а ако узмемо у своје руке само упропастимо све.

Запамтите то, када дођете на свету Литургију, све бриге своје узмите и кажите – Боже у руке Твоје све ово теби остављам, а Ти најбоље знаш шта ћеш са свим мојим проблемима и Ти их сам реши, јер си обећао да ћеш то учинити. И ако заиста са вером и са смирењем, са надом тако учинимо, Бог ће заиста решити све наше проблеме и муке и бриге и нас ће ослободити...