Цркву је затвореницима чувеног нишког затвора још 1934. године поклонио краљ Александар Карађорђевић. Међутим, последњих деценија је била запуштена чак је једно време служила као кухиња.
Пре неколико година одлучено је да јој се врати ранија намена, па је адаптирана у капелицу, а сад се ради на комплетној реконструкцији како се ни по чему не би разликовала од осталих богомоља.
- Више од 90 одсто осуђеника је православне вероисповести. На свакој литургији је око двеста осуђеника. Верска служба много значи у процесу преваспитавања, доприноси да они схвате да су учинили нешто лоше и да с тим престану кад изађу на слободу – објашњава Александар Грбовић, управник нишког Казнено-поправног завода.
- Не знам ни сам откад крадем, то ми је био начин живота. Чини ми се да никад ништа друго нисам ни радио. Сад сам добио прилику да се искупим, да докажем да могу да будем и нешто друго, а не само лопов - прича један од осуђеника док осликава икону у затворској богомољи.
Оваку одлуку да буде у осмочланом тиму осуђеника који су преузели на себе обнову Цркве Светог Стефана у нишком Казнено-поправном заводу објашњава Врањанац Александар Поповић.
Посао се одвија под брижним оком Станише Радојловића, професора у нишкој Уметничкој школи.
(телеграф.рс)