Имамо пет чула и пет типова људи у Цркви.

Једни су нарочито осетљиви на слух. За њих је најважније шта попа проповеда и како се чита Евангелије и шта пева хор.

Други су визуелни типови. За њих су најважније фреске и иконе.

Трећи су олфактивни типови, јаки на нос. За њих је најважније кад попа кади. Зашто? Јер онај већ добар мирис овоземаљски од смирне је само носач нествореног божанског мириса, који није од овога света. Јел ти људи олфактивног типа они осете присуство Божије само кроз тај божански мирис.

Четврти тип тактилни, су ови што јако осећају додир, чуло пипања, то су рецимо велики мистичари као Марија Магдалина која дотакне ноге Христове и добије све енергије божанства. Она кроз то осећа присуство Божије.

А већина људи, (пети тип) углавном имају најразвијеније чуло укуса и зато је речено: „Окусите и видите како је благ Господ“ (Пс 33,8). Значи кроз причешће је најинтимнији однос са Богом.

И сад протестанти одбаце иконе, одбаце кадионицу, не верују да неко Њега може да дотакне, не верују да се хлеб и вино промени у Тело и Крв. Они сматрају да је то само као нека успомена – даћа на Христову смрт. Неки протестанти – лутерани су мало ближи, али они кажу зависи то од твоје вере. Ако ти заиста верујеш, онда тај хлеб под твојим уснама постаје Тело и Крв а ако не верујеш неће бити. Тако да они после тог њиховог причешћа баце све оне елементе светога причешћа и онај хлеб и оно вино које евентуално може да буде за верника причешће. Ту се види да је код нас вера објективна.

Због Цркве која верује, због оних неколико који верују унутра (у Цркви) то је објективно дато, јер је рекао: „Где се двоје или троје саставе у име моје ја сам ту“ (Мт 18,20). А то значи и телесно ја сам ту присутан под видом хлеба и вина. И каква скромност да он узме најобичније елементе, хлеба и вина да буде тако лако да са Њиме имамо заједницу. То је комунија на западном латинском језику, заједница.

(Наставиће се)

Епископ Данило Крстић
Извор: rastko.rs