У Пећкој патријаршији, древном манастиру, уз трон патријарха и светитеља, рад Канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског синода СПЦ, обновљен у јесен прошле године, „крунисан“ је документационим центром. Драгоценим архивом који „отвара видике прошлости, за путоказ у будућност“.
Репортери „Новости“ били су први новинари којима су широм отворена врата овог центра, љубазношћу и разумевањем владике Јована Ћулибрка, викара патријарховог и епископа липљанског. Овај архијереј управо руководи Канцеларијом, сакупља и чува све што је на руку истини. И у сталном је бдењу да од заборава отргне некадашњи живот косметских Срба из „бескрајног плавог круга“, њихових прогона и сеоба.
- Сад тек има шта да вам покажем – говори епископ. – Мада, ни тренутак нисам сумњао да ће нам ови драгоцени документи бити доступни. Не само нама којима је на послушање поверена Канцеларија, него и другима који желе да се баве истином о нашем Косову и Метохији. Истражују, и у својим радовима известе: ко смо, шта смо, какву смо голготу преживели и како се боримо да о њој достојанствено сведочимо.
Пред нама, у обновљеној патријаршијској резиденцији, у простору изнад патријарховог салона, нимало луксузног, али с добром мером уређеног – три просторије. Од краја до краја сваке, међу орманима и полицама, траје стална служба истини. Овде је више од пет стотина књига. Небројене белешке и записи. Видео – материјал. Дискете и мапе, у рељефу и на хартији. Слике руских мајстора који су, после прогона из царске Русије, на обалу Бистрице бацили сидра. Али и платна српских сликара, попут Гвозденовића и других, који су своје радове даровали Пећи. Ту су и потоњи документи и планови, изјаве међународних званичника, медијатора који су кројили судбину јужне српске покрајине.
Посебно место заузимају издања о погрому народа: од лета 1999. Године до пролећа 2004. И касније, до ових дана. Разгледамо фотографије српских породица којима је у овом делу Метохије отето све што су имале. Ту су и издања преведена на енглески и руски језик: потресне судбине, страдања, сеобе. Право, непроцењиво богатство. Светлост која не да да се замрачи прошлост.
- Први, да кажем, експонат који је стигао у ову нашу архиву јесте богата војна енциклопедија – води нас кроз документацију владика Јован. – Донели су нам је италијански официри. Спасли је из похаране библиотеке пећког гарнизона наше војске, која се после Кумановског споразума повукла са простора Косова и Метохије. Онда су стизали и други значајни документи. Доносили су људи кад су сазнали да је обновљен рад Канцеларије и да овде, у манастирском комплексу, настаје документациони центар. Шта је ко имао, даровао је. Сваким даном таквих драгоцености је све више. И сви помажу колико могу: обични људи, официри, новинари, дипломате. Дарују све што сматрају да је од значаја и помоћи за рад канцеларије и архива.
У средишњој просторији запажамо три (највећих формата) књиге, пожутеле од трајања. На њиховим корицама је време потрошило и боју. Али је остао мирис тамјана и воска.
- Ово су књиге утисака посета нашем манастиру – говори владика. – Лепота рукописа. И лепота осећања. На свим језицима света.
ПОЗИВ
Владика Јован Ћулибрк сматра да је веома важно да народ чује о намерама Канцеларије да прикупи све што сведочи о његовој прошлости на просторима Космета, „свештене православне територије“.
- Позивам све који имају било какав документ, у оригиналу или копији, књиге, записе, фотографије, а сматрају да то наша црква треба да има, нека се јаве Канцеларији, дођу. Ако не могу да нас посете, ми ћемо наћи начина да, уз захвалност, преузмемо сваки за нас драгоцени документ.
ПРАВОСЛАВНА ОБЕЛЕЖЈА
У једној од три просторије на спрату патријаршијске резиденције, у кабинету патријарха, у који први пут улазе новинари, уз српски барјак и друга знамења државности Србије – мирује дрвена столица у дуборезу. У њу су, руком дуборесца, утиснута православна обележја. У овој столици, која је до устоличења патријарха Иринеја била постављена на мермерни трон у средишњој цркви Патријаршије, седели су благопочивши поглавари СПЦ. Од Гаврила Дожића, патријарха Викентија, Германа до патријарха Павла. На њеном месту, у цркви Светих Апостола, данас је живописна, ручно израђена и украшена руком монахиња из грчког манастира Оримље. Дар патријарху Иринеју за устоличење.
У ПЛАНУ И МУЗЕЈ
У плану Канцеларије је, каже владика Јован, да овде настане и музеј. Завичајни музеј Метохије и њеног народа. Једна колевка, део посуђа, тканица, повојница, породична фотографија. Све што је чувано и сачувано могло би у овом музеју да нађе своје место. Продужи живот и сећање.
Извор : Вечерње новости