Данас се често сусрећемо са мишљењем да је за духовни живот довољно имати само Свето Писмо и своје лично тумачење. Иако је Библија темељ наше вере, историја нас учи да без правог кључа за њено разумевање лако можемо залутати у сопственим субјективним закључцима. У свету који пати од релативизма и „индивидуалних истина”, повратак Светим Оцима није повратак у прошлост, већ повратак аутентичном извору који чува смисао Писма нетакнутим.
Нама православним хришћанима добро је позната кључна богословска теза протестаната по којој је највиши духовни ауторитет и једини извор истине Божије – Свето Писмо. Све остало и сви остали за њих не представљају значајне тачке ослонца богословствовања: Свето Предање, иконе, светитељи и светитељске мошти, свете Тајне, богослужење... Само Писмо!
Овај текст подсећа нас да Црква није прекинути низ правила, већ живи организам који своју свежину црпи из непрекидне везе са самим Апостолима. Хајде да заједно откријемо зашто су нам ти „чувари истине” данас потребнији него икада у писму оца Алексеја Јанга које упућује као одговор протестанту.
Ко су Свети Оци и зашто су нам важни?
Мој драги пријатељу, поставио си ми добро питање: „Ко су ти Свети Оци о којима ви православни хришћани стално говорите и зашто су вам они толико важни? Зар није довољно имати само Свето Писмо?“
Пре свега, морам ти рећи да Свети Оци нису важни само данашњим православнима, већ су то били још од самог почетка: током великог и славног раздобља Сабора Цркве (од четвртог до осмог века), одлуке ових Сабора почињале су овим значајним речима: „Пратећи Свете Оце...“ Мислим да ћеш увидети да су ови Свети Оци такође важни и теби, чак и ако ниси православан, јер свако ко воли Христа, природно воли оне који Га знају и који су Га лично познали, који су Га открили другима.
И тако, Свети Отац је пре свега члан Цркве Православне и светитељ – то јест крштени верник, чувен по светости и великој врлини у своме животу, који је сада на небесима са Христом. Друго, Свети Отац је човек који учи вери и који је тумач Светог Писма. Он сведочи и једно и друго, својим животом и писањем, будући просветљен благодаћу Духа Светога. Такође, Свети Отац није самопостављен; он је изабран од Бога и откривен саборној свести целог Тела Христовог, као неко ко је истинито говорио о божанским стварима. Коначно, његове речи морају да одражавају учење Светог Писма и Апостола; он не може учити другачије у односу на оно у шта се увек веровало и мислило у Цркви: он мора верно предати оно што је примио.
Сведочанства ране Цркве и апостолско прејемство
Из разлога што много људи сматра да је Црква Христова некако „изумрла“, или чак да је пала у одступништво током првих векова, као што верују многи протестанти (као да је тако нешто могуће, с обзиром на Христово обећање да ће бити са Својом Црквом „у све дане до свршетка века“ (Мат. 28:20)), желео бих да са тобом учиним кратак осврт на историју ране Цркве. Она се јасно види у житијима и списима Светих Отаца, од времена Апостола до 200. године после Христа, кроз скоро три генерације.
У својој Посланици Филипљанима, Свети Апостол Павле помиње „правог друга“ и „помагача“ под именом Климент (Фил. 4:3). Можда ће те изненадити чињеница да и сама историја познаје овог човека; једно од његових писама сачувано је у облику рукописа у Британском музеју! Он је познат као Свети Климент Римски. Он је мученички пострадао 97. или 98. године, убрзо након завршетка Домицијановог гоњења Цркве Христове. Његово писмо је величанствени сведок по питању апостолског наследства у раној Цркви:
„Апостоли су примили Јеванђеље за нас, од самог Господа Исуса Христа; Исус Христос је био послан од Бога. Тако значи да је и Христос од Бога, а Апостоли од Христа. Значи да су се обе ствари десиле вољом Божијом у одређеном поретку. Пошто су према томе добили одговорност... они су кренули са Радосном вешћу... Онда, проповедајући свуда по земљи и граду, они су поставили своје прве плодове, када су их потврдили Духом, да буду епископи и ђакони за све оне који верују... Они су поставили ове људе и тако обезбедили и непрекидност, тако да када би се они упокојили, други постављени људи би наставили њихову свештеничку службу.“
С обзиром на потребу послушности наследницима Апостола, он говори: „Али ако неке особе буду непослушне речима изговореним од Њега кроз нас, нека разумеју да ће уплести себе у не мали преступ и опасност.“
Непрекидни ехо истине кроз векове
Други древни Отац Цркве, ученик Светог Апостола Јована, јесте Свети Игњатије Антиохијски, који је мученички пострадао 109. године после Христа. Он је био оно дете које је наш Господ узео у Своје руке у Матејевом Јеванђељу. Седам његових писама је преживело; у њима он саветује хришћане из различитих градова. Он не говори само епископима, већ и свештеницима и ђаконима о томе шта заједништво у Цркви заправо значи:
„Јер као што су многи који су од Бога и Исуса Христа са епископима; и многи који ће се покајати и ући у јединство Цркве, они ће такође бити од Бога, тако да могу бити живи и након Исуса Христа... Будите опрезни према томе да се придржавате једне Евхаристије, јер постоји једно Тело Господа нашег Исуса Христа и једна Чаша јединства у Крви Његовој; постоји један олтар, и постоји један епископ, заједно са свештенством и ђаконством.“
Коначно, поменућу и Светог Иринеја Лионског, који се упокојио 202. године после Христа. Он је био ученик Светог Поликарпа, који је опет био ученик Светог Апостола Јована. Овде можеш видети живу непрекидност вере. При крају свог живота, Свети Поликарп је био једини преживели из доба Апостола, последњи човек који је лично познавао Апостоле. Из тог разлога био је веома поштован и бројни ученици су се окупљали око њега да чују са његових усана последњи живи ехо учења Апостола.
Три генерације раних Светих Отаца које сам ти кратко приказао доводе нас до сванућа трећег века, покривајући скоро 170 година живота Цркве – од Вазнесења Христовог до смрти Светог Иринеја. Можеш видети да је сваки од ових Отаца био врло свестан своје живе везе са Апостолима и учењем које је примио од њих.
Моја је молитва да једног дана и ти будеш просветљен Светлошћу Христовом и доспеш у пуније познање и разумевање ових ствари.
Са поштовањем, у Христу, Отац Алексеј Јанг
За Фондацију Пријатељ Божији са енглеског превео Никола Животин