У смислу хришћанском онај је прави господин ко очува господску душу кроз све муке и патње у животу; док у светском и паганском смислу онај је господин, коме спољашње господство, и част, и власт, непрестано доводе душу у опасност. Сви они, који оставише варљиво господство земаљско и пођоше за Христом, господа су Божија, племићи Христови, аристократија небеска.