Полако да ходамо, плако да говоримо, да се не трзамо, да се не учимо да реагујемо плаховито, да не започињемо разговор где нема потребе и где би само  штетило и нама и другима. То ће се, уз помоћ Божију, временом одразити и на нашег унутрашњег човека. Непримерено држање, брзо реаговање, брзо ходање, слободу у опхођењу, свети Оци називају дрскошћу. То пројављује неуредно стање у нашој души.