За грешника нема веће користи од свагдашњег држања на уму и пред очима грехова својих, од што чешћег скрушавања и преиспитивања себе. Ништа није толико кадро умилостивити гнев Божији: ни постови, ни бдења, нити било шта слично.
Да бисмо били љубљени Божији, морамо развијати красоту душевну, свакодневно спирајући сваку нечистоту читањем Писма, молитвама, милостињом, једномислијем међу собом. Ономе ко жели да угађа Богу, да пребива у врлини и чистоти, насушно је потребно да не води миран, пријатан и безбрижан, него тегобан живот, многим трудовима и подвизима испуњен.
Зашто световна жалост изазива смрт? Из разлога што прекомерна жалост обично доводи или до сумње, или до погубног богохулства.
Желиш ли да се начиниш једнаким апостолима, знај да ти ништа не стоји на путу: довољно ти је да макар испуниш врлину милостиње, па да ни у чему не заостајеш за њима.
Без девствености се може угледати Царство Небеско, а без милостиње нема никакве могућности за то.
И живећи у граду може се подражавати мудрољубље пустиножитеља; и удата жена, и породична жена може да се моли, да пости, да у умиљење доспева.
Каква је уистину корист од земаљских наслада? Данас оне јесу, а сутра нису; данас прелепи цвет, сутра расејани прах; данас разбуктали огањ, сутра охлађени пепео.
Стараш ли се за своје спасење, немој то доказивати речима, већ делима својим. Зато се потруди да исправиш живот свој, јер ће те неверник упитати: "Како да знам шта је Бог заповедио и шта се може чинити? Јер гле, ти, хришћанин већ по рођењу и човек васпитан у тој изванредној вери, ништа ваљано не чиниш." А шта ћеш ти рећи? Нема сумње, понудићеш овакав одговор: "Показаћу ти друге људе, који се по заповестима владају: монахе, оне што у пустињама обитавају, и Свете." Али зар те није срамота да, сматрајући се хришћанином, указујеш на друге, као да не можеш да докажеш да и сам чиниш дела хришћанска? Неверник ће ти истога трена узвратити: "Зашто бих морао одлазити у горе високе и пустиње? Ако није могуће у градовима у мудрољубљу пребивати, то може бити велика оптужба против хришћанског живљења за чије остварење је потребно напустити градове и бежати у пустиње."
Чини све због покоравања Господу и као да све предузимаш Њега ради. Ово је довољно да не допустиш да те обузме било каква саблазан или да у твоме животу завлада неред.
У телу Бога прославља онај ко се не одаје блуду, ко се не преједа, не брине за спољашње украшавање, ко о себи показује само онолико старање колико је неопходно ради здравља, ко не чини прељубе, као год и жена која не ставља на себе свакојаке мирисе, не украшава бојама своје лице, која је задовољна изгледом датим јој од Бога и не домеће му ништа неприродно.
Ви, мајке, највише се брините о ћеркама, то вама није тешко. Пазите на то да оне седе код куће; а пре свега учите их да буду богобојажљиве, скромне, да презиру новац и да се сувише не брину за одећу. Овакве их и удајте. Ако тако васпитате ћерке, онда нећете само њих спасти, већ и мужа, који је узме, и не само мужа, већ и децу - и не само децу, већ и унуке. Ако корен буде добар, онда ће се и гране боље разрасти, - и за све то ћете ви добити награду. Зато ћемо све то радити као они који се брину за добро не само једне душе, већ многих кроз једну. Јер кћери када ступају у брак треба да изађу из очевог дома као што излазе рвачи са места надметања, тј. требало би да знају до танчина науку, помоћу које би могле, као што квасац учини да све тесто нарасте, унети лепоту у живот читаве породице.
А синови опет морају до те мере бити скромни да би их понајпре препознавали по понизности и целомудрености, и да би заслужили велику похвалу од људи и од Бога. Нека се науче да обуздавају утробу, нека се уздржавају од сувишних расхода, нека буду штедљиви, нека нежно воле, нека се науче повиновати се властима. Јер, на тај начин они могу родитељима да пруже велику награду. Тада ће све бити у славу Божију и за наше спасење, у Христу Исусу, Господу нашем Којем нека је са Оцем, заједно са Светим Духом, слава, моћ и хвала, сада и увек, и у векове векова. Амин.
Према томе, образујмо децу тако да би она могла поднети све и да би знала како да поступају када дође несрећа, Ступите у брак будући долични, одбацивши игру, смех, речи погрдне, свирале, флауте, ђавоље изуме и све остало и увек призивајте Бога да буде посредник у вашим пословима. Ако будемо на тај начин уредили свој живот, онда неће никада бити ни развода, нити страха од прељубе, нити повода за љубомору, нити свађе, нити мржње, већ ћемо уживати у великом миру и потпуној слози; а затим ће уследити и друге врлине.
Свети Јован Златоусти