... ,,Што ће мени Христос, у доброј сам кондицији, ишчитао сам молитве, мало сам постио, сриједом и петком, ,,дајем десетак" од свега што имам, нисам као ови цариници, блудници, наркомани, пијанице, ,,добар сам", ништа ми не фали.
Изађи напоље! Фарисеју!
А грешник браћо и сестре, он прилази и прима Свету Тајну Причешћа.
Колико пута смо се ми свештеници причестили, а ђе ти је оче све то?
Ђе се то пројавило?
Сваки дан се причешћујеш, дај да се види човјече.
Примаш Тијело и Крв, Огањ Божански ђе је то?
Зато што нема вјере браћо и сестре.
Не вјерујемо да је то заиста Тијело Христово и Крв Христова, и не вјерујемо да смо заиста болесни.
Знате ли да би само од благослова свештеничког могло исцјељење да буде.
Свети Јован Златоусти је демоне изагнао тако што је узео воду из олтара у којој свештеници умивају руке, узео попрскао ђавоиманог и ђаво је одма изашао из њега. Силна вјера.
Прашином из Цркве браћо и сестре можемо да исцјељујемо, ако вјере има.
Ријечју можемо да исцјељујемо. А нас Господ додирује не водом, не одеждама, него Тијелом и Крвљу улази у нас, додирује нас, и... ништа.
Зашто ништа? Зато што Господ кад улази у човјека понавља ријечи: ,,По вјери нека ти буде".
И шта бива? Ништа браћо и сестре.
Нажалост. Опростите што овако говорим, али не бива оно што би могло да буде.
Од једног Причешћа по силној вјери могле би да се десе велике узвишене промјене.
Нека би дао Господ да дођемо до тог нивоа свијести и пажње, да откријемо болест у нама, не кијавицу и не прехладу, него дубоке повреде, отворене ране, да видимо то, и да не бјежимо од тога.
Господ то показује, али не да би те понизио него да би у теби изазвао жеђ за здрављем, и да би том жеђу нашао Источник Живота.
Јер ко налази извор најбоље, најпрецизније? Жедни.
Ко хлеб налази? Гладни.
А жедни и гладни здравља најбрже налазе Христа и не одвајају се од Њега.
Слијепци иду за Њим, погледајте крвоточиву, погледајте многе из Јеванђеља, из историје Цркве, грешнике како непогрешиво иду на Христа. Нико више не може да их скрене. И у додиру и по вјери буде исцјељење духовних очију и срца.
Нека би дао Господ да се открије болест коју носимо у свим њеним дубинама и ширинама и да та болест буде темељ наше покајне молитве и наше силне вјере да је само Један Спаситељ, само Један Исцјелитељ Господ наш Исус Христос Који нас у нашој Светој Православној Цркви додирује и благодаћу својом помазује, Крвљу храни и Тијелом лијечи, да бисмо Му се поклањали и по вјери здравље примали, и онако здрави, оснажени могли и Оцу Небеском да се поклонимо и овдје у времену кроз Литургију а и у оном вјеку у Царству Небеском, заједно сабрани са свима светима. Амин Боже дај.
О. Рафаило Бољевић