Праштање је филозофија и начин живота сваког правог Христовог следбеника.
Две највеће психолошке препреке у нашем животу, које нас спречавају да доживимо искрени мир у души су осећај кривице и осећај огорчености. Кад ви повређујете друге људе онда имате осећај кривице (тад нам треба кајање) а кад други људи повређују вас, онда сте огорчени, озлојеђени (ту треба праштање).
Идући кроз живот, ми бивамо повређени од других људи. Бивали сте много пута повређивани у прошлости, а бићете још много пута у будућности, некад намерно, а некад ненамерно. Ако не научите како да отпустите тај осећај повређивања, који вам наносе други, он ће се све више нагомилавати у вашем животу тј у вашем унутрашњем свету. Разлози због којих морамо редовно опраштати другима:
Први разлог је што је Бог опростио нама. Он је свакоме од нас опростио и опрашта безброј много пута. Зато и ми морамо да опраштамо другима. Ако не опраштамо другима, понашамо се као немилостиви слуга из новозаветне приче и дочекаће нас тешка казна.
Други разлог је што су љутња и озлојеђеност самомучење. Кад год носите огорченост и озлојеђеност према некоме, увек је много више болно за вас, него за особу према којој то осећате. Та особа можда чак ни не мисли више о томе. Повредили су вас у прошлости, заборавили су на то, наставили су са својим животом, а ви сте још оптерећени тим што се десило пре годину дана или пре 10 година, или можда кад сте били дете.
Ваша прошлост је у прошлости и више вас не може повредити, осим ако је се ви чврсто држите. Ако дозвољавате људима, који су вас повредили у прошлости да вас и даље повређују у садашњости, тиме што им то још памтите и враћате у своје сећање, онда чините велику глупост. Јер ништа из ваше прошлости вас више не може повредити, осим ако ви то не дозволите својом огорченошћу, а огорченост је грозно само-мучење.
У Библији, у књизи о Јову, пише; ”Доиста безумнога убија гнев и лудога усмрћује срдња.” (Књига о Јову 5, 2) Дакле, кад год имате став: ”Ух, што сам љута на ту особу, никад му нећу то опростити”, онда чините сулуду ствар, која највише повређује вас саме. Ако сте бесни на некога и нећете да отпустите из себе то осећање, онда сте физички у великој невољи.
Људи који у себи носе огорченост имају двоструко веће шансе да добију мождани удар, 3 пута веће шансе да добију срчани удар, 3 пута већу шансу да имају перацију за уградњу бај-паса и 4 пута већу шансу да добију увећани холестерол. Закључак је да фактор ризика по ваше здравље није само оно што ћете јести, већ и оно што вас изнутра изједа. То је оно што вас разбољева.
У Библији пише; ”Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи… а други умире ојађене душе, који није уживао у добру.” (Јов 21, 23 – 25)
Ви нисте од Бога створени да носите љутњу и огорченост кроз живот. Ношење љутње и огорчености очито носи тешку казну за собом, а то је боравак у затвору свог болесног тела и огорченог ума.
Можда мислимо да ћемо нанети штету ономе који нас је повредио, тиме што носимо љутњу и огорчење против њега, док заправо сами испијамо отров и уништавамо себе. Морамо научити да опраштамо, јер и нама свакодневно треба опроштај наших сагрешења од Бога. Библија нас веома прецизно учи да не можемо примити оно што нисмо вољни да дамо.
Хоћете да вам буде опроштено? Онда морате научити да опраштате.
Извор: svetatrojica.wordpress.com