Пре тачно четири године у православном мисионару смо наводили мисао старца Порфирија Кавсокаливита о томе "да је хришћанско мисионарство пре свега дело и живот у Христу". Заиста, узалуд нам сва знања овосветских наука, страних језика, па чак и познавање теологије у академском смислу, уколико својим животом не стојимо иза онога што проповедамо. То пре свега значи сведочење у врлинском животу , али некада значи и ношење свог крста без роптања - сетимо се великога апостола Павла, који се удостоји да се вине до трећег неба и види тајне неисказане, икао је носио неки жалац у телу. Тиме је апостол заиста потврдио да нас од Христа ништа неможе одвојити, уколико смо му верни, а благодат Божија допуњује наше телесне недостатке.
Пре нешто више од месец дана имали смо част да упознамо једног од веома активних људи на пољу православне мисије на овим просторима, човека који, поред неуморног рада на мисији у електронском свету, носи свој веома тежак крст. Реч је о брату Братиславу Перошевићу - Браци из Београда, рођеном 1971. у царском граду Скопљу. Живео је одрастао у Урошевцу све до погрома који је задесио наш српски народ на Косову и Метохији крајем деведесетих година. После једног непријатног скока на Охридском језеру, на екскурзији 1986. године, здравље Братислава Перошевића се постепено погоршавало, да би, по завршетку Економског факултета 1996. г. (у Приштини), био приморан да користи инвалидска колица. Међутим, то га није спречило да умножава таланте, не само у приватном животу, већ и на пољу мисије Цркве.
Каже брат браца: "Без невоље нема богомоље" и сећа се при томе поука уснулог проте урешевачког Ратомира Божића, са којим је почео прве разговоре о вери, деведесетих година. Сећа се да је тада први пут дошао до дела Светог Владике Николаја, која су га увека дубље у свет живота у Христу. Од тада па до данас, Браца остаје посебно наклоњен Христовом Светитељу Николају епископу Жичком и Охридском који га на одређени начин прати током даљег живота. Тако, у времену избеглиштва са Косова и Метохије, Браца са породицом неко време живи у Краљеву и управо у Дому Владике Николаја слуша предавања, која га додатно уводе у тајне Православља. Сусрет који ће памтити целог живота се одиграо по доласку у Београд. Код једне тролејбуске станице наилази на сада блаженопочившег Патријарха Павла. Када му је целивао свету десницу, добио је благослов који памти и данас.
Када се у његовом срцу родила идеја да се укључи у мисију Цркве и да за почетак направи електронски облик Охридског Пролога Св. Владике Николаја, догодио се значајан сусрет са умировљеним Епископом захумско-херцеговачким Г. Атанасијем (Јевтићем), који му је дао личну подршку. Велику помоћ је током рада добио и од проте Милорада Вујића, свештеника у источном Сарајеву. Уз помоћ десетак сарадника, 2007. године излази компакт-диск, а уз основни текст на њему се налазе и иконе светитеља из Пролога, као и поједини тропари . Упоредо са тим, Братислав је радио и на координацији израде компакт-диска Житија Светих од аве Јустина, а приводи крају и диск који покрива употребу Светог Писма у Богослужењу...
Са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, Братислав Перошевић је започео рад на сликовној и звучној е-монографији о животу и делу Владике Николаја, која је у великој мери готова, а биће тројезична. Опет наилази на несебичну помоћ неких епископа Цркве, попут Владике аустралијско-новозеландског Г. Иринеја (Добријевића) који, поред свих својих обавеза, налази времена да исправља енглески превод текстова који му Браца шаље. Помаже му и епископ захумско-херцеговачки Григорије који прегледа све текстове. Када, ако Бог да, компакт-диск буде потпуно завршен, сва средства од његове продаје Браца планира да приложи манастиру Хиландар. А свако ко жели и има могућности да помогне Браци да га доврши, то може учинити контактом на његову електронску адресу: брацо.перосевиц@гмаил.цом . Пре три године, овај неуморни мисионар и крстоносац је доживео и мождани удар после кога је изгубио и моћ говора, а једна рука му је остала одузета. То га из инвалидских колица смешта у још тежи положај. Но, ни то га није поколебало да настави и даље да ради - поред кревета на коме лежи, стоји један лап-топ рачунар и брижна мати, који су му помоћници у контакту са спољашним светом и који му омогућавају наставак рада на започетим пројектима. Његова мајка нам прича да Браца чак и у том положају има своје молитвено правило и да најстрожије пости сваки пост. Ми смо га посаветовали да ублажи пост због здравственог стања, а себе смирили пред примером таквог човека.
Електронском поштом мисионар Браца и даље успева да координира рад на пројектима чија је израда у току и да буде у контакту са осталим мисионарским гласилима, попут Православног мисионара. са таквом енергијом коју улаже и поред веома тешког личног крста, Братислав Перошевић је суд савести сваком хришћанину који је заорао бразду на пољу мисије Цркве.

Извор: Православни мисионар