Не проглашавај се Божјим човеком, него се тако понашај. Уморни смо од оних који се промовишу, који иза осмеха крију наоштрене зубе за прекор и „свете” битке. Од свих оних који користе Цркву да формирају профил духовности како би осигурали осећај моћи који нису нашли у свету.

У Цркви се не спасавају јаки, савршени, они који су успели, они који су победили, који су се узвисили, већ они који су били понижени, који су страдали, који су се подвизавали.

Црква припада скромнима овога света, онима који се боре са бедом, психички растргани, онима који су осетили дубоку бол своје усамљености и тоталну огољеност свог постојања.

Уморили смо се и много пута смо плакали и туговали због фалсификовања и извртања црквеног етоса и хришћанског схватања, које чува покров предања а губи, егзистенцијално заглушујућим звуком, суштину хришћанског живота.

Уморили смо се од свих оних који своје страсти и пороке крштавају врлинама, оних који живе животом по Христу са сврхом али без љубави, привржености и слободе. Увек чекају да нешто добију, осећају да им неко увек нешто дугује. Не мере хришћанском мером оно шта дају и шта примају.

Истинско спасење: Плод односа, а не перформанса

Није хришћанска душа она која себе сматра праведном, која је заслепљена сопственом врлином и која у својој побожности тражи само потврду сопствене вредности. Хришћанин није оправдан, већ спасен љубављу. Његово спасење је плод љубави, а не достигнућа.

Кад осетиш и доживиш да те неко много воли чак и ако правиш глупости, чак и ако си слаб и ако немаш чиме да се похвалиш осим Божјом љубављу према теби.

Рај се не осваја, већ дарује. То је плод односа, а не извршавање високих религиозних перформанси.

Нисам спасен зато што сам урадио нешто велико, већ зато што сам некога волео и он је волео мене.

Колико год да се проглашавате Божјим човеком, нећете то постати, ако радост и мир не испуне ваше постојање.

Колико год да постимо, да идемо на бденија и молитве, да имамо најславнијег духовника православља, да се сликамо поред светиња, благодат неће доћи ако не престанемо да је тражимо са неком својом притајеном рачуницом, да бисмо изградили своју слику о себи, свој себични религиозни профил, да бисмо помислили да смо нешто постигли.

Благодат се не заслужије трговином, она се излива из чисте љубави на скромне, тихе и рањене људе који чезну за Богом. На оне који су иза себе оставили све заблуде света, славу и моћ, и који су потпуно оголили своју душу пред Њим.

о. Хараламбос Пападопулос
Извор: zivereci.com