Обраћам вам се речима светог апостола Јакова: Зато, драга браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се (Јак. 1, 19).
Како су данас ретки паметни људи који умеју да чују! Изузетно је много других, брзих на брбљање који не саслушавши шта им се прича, не удубивши се у постављено питање, одмах, не размисливши, одговарају. Њихов језик незадрживо жури да што пре прича.
Чак и кад људи просто разговарају, они ретко слушају један другог, свако жури да покаже своју памет, да блесне својом крсноречивошћу, обојица не слушају, већ само говоре, јер не умеју да буду спори на речи.
Мало је људи који одмеравају своје речи пре него што их изговоре. Тешко је наћи оне који се брину за то да оно што су рекли буде испуњено уздржаношћу, скромношћу, смирењем и корисно за слушаоце. Да би човек био такав треба да стекне ум Христов, треба да буде дубоко усредсређен на најважније, на свето. А огромна већина нас уопште нема ов у особину – језик је необуздан, људи не желе и не умеју да ћуте. Посебно међу женама има много таквих које од ујутру до увече брбљају, а нису свесне да тиме замарају слушаоце, да им сметају.
Још је мање људи који су спори на гнев и љутњу, скоро нико не уме да се уздржава. Експлодирају као барут на сваку реч, не само увредљиву, већ чак и само непријатну, одмах одговарају оштро и грдњом. Свој гнев умеју да обуздавају они који нису лишени мудрости да би укротили своје страсти, који су стекли душевни мир, у чије срце се уселио Дух Свети.
Премудри Соломон је врло тачно рекао да гњев почива у њедрима безумнијех (Проп. 7, 9). Псалмопевац Давид се сакрушава: Смјатесја от јарости око моје (Пс. 6, 8) – од јарости, од љутње изгубио сам способност да разликујем добро од зла, јер гнев затвара очи на све што је свео, и чисто и истинито.
Премудри Соломон је поучавао: гнев доноси пропаст (Прич. 15, 1), односно упропаштава оне који још нису научили да владају својим страстима, да се обуздавају кад је срце спремно да плане од гнева. И даље: одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу (Прич. 15, 1). Нагао човјек у тренутку чини безумље (Прич. 14, 17). Заиста, како много глупих ствари људи чине у стању љутње и раздражености: одговарају грубо и дрско, увредљивим речима, доносе лоше одлуке, а кад се експлозија гнева смири, стиде се својих преких речи и неразумних одлука.
Још је у Старом Завету речено да је човек у јарости ружан (в.: Сир. 13, 31). Сви су видели људе обузете јарошћу – како је одвратан и одбојан њихов изглед: очи су им закрвављене, бацају искре гнева, јези к им ри га проклетства, покрети су им оштри, груби, чини се да су спремни да растргну свог непријатеља.
Пазите на себе, кад вас обузме гнев, сетите се како је ужасан и ружан изглед оних који се гневе. Трудите се да будете брзи на слушање, спори на речи, тим пре на гнев. Поставите себи за циљ да победите своје тело, а дух ослободите од власти тела.
Нека вам Бог помогне у овом великом и светом делу.
Амин.
Свети Лука Кримски
Беседа на Посланицу св. ап. Јакова