Много је људи долазило код оца Амвросија на разговор. Често су тражили од њега поуке и савете за разне животне ситуације.

Једног дана дође неки човек и рече Старцу да је атеиста и да не верује у Бога. Једноставно, он не може да поверује да је неки тамо Створитељ Творац читаве Васељене. Пажљиво га је слушао отац Амвросије и ћутао.

После неколико дана одлучи Старац да узврати посету и пође код атеисте. На дар му је понео лепу и велику слику.

Атеиста се зачуди и рече да лепшу слику у животу није видео.

– Како је лепа ова слика. Реците ми ко је ово насликао? Како се зове њен аутор?
– Како ко? Па нико! – одговори Старац – на столу је лежало празно платно а изнад њега је била полица са уљаним бојама.

И десило се то да се полица заљуљала и неке боје су пале и случајно се разлиле по платну. Резултат тога је ова слика.

– Ви се шалите – насмеја се атеиста.
– То је просто немогуће. Такве прецизне линије, таква комбинација боја, то мора бити дело неког чувеног сликара.

Тада се отац Амвросије осмехну и рече:

– Ви нисте у стању да поверујете да је ова слика настала случајно, без претходне замисли њеног аутора. А хоћете да ја поверујем да је наш прелепи свет са својим шумама и планинама, океанима и долинама, са сменом годишњих доба, са велелепним заласцима сунца и тихим месечевим ноћима, да је све то настало пуким случајем, без замисли његовог Творца?

Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 8/2012.
Извор: manastirklisina.com