„Господе и Господару живота мога, не дај ми дух празнословља!“

Тако се моли свети Јефрем Сирин, а свети пророк Давид у свом псалму каже: „Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.“ (Пс. 141,3)

И сам Господ Исус Христос је рекао да ћемо „за сваку празну реч дати одговор на последњем суду“ (Мт. 12,36). Размислите колико је то озбиљно, колико је тешко: дати одговор за сваку празну реч. Невероватно је, невероватно како људи не схватају огроман, колосалан значај људске речи.

Наша способност да говоримо чини нас сличнима самом Богу. Бог је створио цео свет речју (Пост. 1,1) и реч Божија има огромну силу. Знате да је пророк Илија речју васкрсавао мртве (1. Цар. 17,21–22), а речју је зауставио кишу, затворио небо и изазвао глад (1. Цар. 17,1).

Немојте мислити да се реч која излази из уста распршила у ваздуху и да од ње не остане ништа. То није истина. Реч живи, живи вековима, хиљадама година.

И даље су живе речи које су изговарали велики пророци Божији, много векова пре рођења Христовог. Велике речи Мојсијеве, речи које су некада говорили свети апостоли, речи које су долазиле са усана подвижника Божијих, учење Цркве Божије – све то живи хиљадама година.

Ако реч живи хиљадама година, то значи да је она нешто изузетно важно. Реч која излази из наших уста увек производи дубок утицај на људе око нас, чак и на људе који су далеко од нас.

Свака добра, мудра реч живи у срцима људи и доноси добре плодове дуги низ година. Свака зла реч такође живи дуги низ година, усељава се у умове и срца блиских и далеких људи и усмерава њихове мисли и жеље. Чујући наше зле речи, људи се трују њима, опонашају нас и преносе даље исте зле, отровне речи.

Благодатне и мудре речи светих стварају истину у свету и чине вечно добро, док зле, грешне речи доносе срамоту, мржњу и велику штету људима око нас, па чак и целом човечанству.

Речи су живе, јуре као радио-таласи, јуре кроз свемир и уливају се у срца и умове људи. Речи су огромна сила која повезује или раздваја људе. Ето колико је велики и дубок смисао људске речи.

Зато се свети Јефрем моли за избављење од празнословља. Бојао се да не падне, да га језик не уништи, а људи који много и празно говоре често се ничега не боје.

Сви сте у животу срели мноштво људи, а посебно жена, које брбљају, брбљају и брбљају бескрајно, а притом њихов језик не зна ни за какав умор: мељу, мељу и мељу. Празно је све што кажу, никоме не треба.

А Јефрем Сирин се моли Богу да га избави од празнословља. Колико је онда велика опасност од празних речи, ако их се и један свети човек толико чувао!

Мудри људи који живе духовним животом никада не празнослове. Они су тихи и сабрани. У старој Грчкој филозофи и мудраци били су веома цењени. Филозофи никога нису прихватали за свог ученика пре него што би човек доказао да уме да ћути.

И да ли би сада неко од доконих говорника прошао такав тест ћутања? Наравно да не.

Ако је порок празнословља толико тежак, како га се ослободити? Шта да радимо са својим неукротивим језиком?

Треба да урадимо оно што је учинио и свети Јефрем Сирин: да се молимо Богу за избављење од овог порока. Господ Исус Христос ће дати оно што тражимо.

Неопходно је избегавати друштво људи који превише говоре, бити далеко од њих и тражити друштво неколицине мудрих људи који отварају уста само да кажу нешто корисно, од којих се неће чути доконе и бескорисне речи.

Стекните навику да пазите шта говорите, шта ваш језик ради. Навикните се да држите језик под контролом. Не дозволите му да говори беспослено.

Сетите се увече шта сте говорили током дана: да ли сте ћаскали без потребе, да ли сте некога вређали, да ли сте лагали, да ли сте били подмукли. Ако стекнете ову навику, научићете да пазите на свој језик, на сваки његов покрет, и да га задржите када треба.

Запамтите: што је човек више усмерен на оно главно, унутрашње и истинито, што више времена чита Јеванђеље, Свето Писмо и дела светих отаца, то је више прожет њиховом мудрошћу и све више губи жељу да доконо ћаска.

Стећи власт над језиком је велика ствар.

Апостол Јаков у својој саборној посланици каже: „Ако ко у речи не греши, то је савршен човек, кадар зауздати и све тело.“ (Јак. 3,2)

Да ли разумете шта значи зауздати цело тело? То значи потчињавање тела највишим циљевима духовног живота, обуздавање свих пожуда, страсти и свега лошег чему тело тежи.

Почните тако што ћете обуздати језик. Ако постигнете овај циљ, достићи ћете велики степен духовне зрелости и моћи да обуздате и цело своје тело.

А ако зауздате цело тело своје, бићете чисти и праведни пред Богом.

Нека вам Господ подари сву ову чистоту и праведност и нека вас молитва светог Јефрема Сирина увек на то подсећа.

Амин.

Свети Лука, архиепископ Кримски
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Иван Попов
Извор: azbyka.ru