Христос нас је ослободио од робовања греху (Гал. 5,1). Сваки роб који се једном ослободи ропства, нипошто не жели да се у ово поново врати. А ми? Колико више ми, будући ослобођени греха, треба себе што даље да држимо од њега. Зар не знамо шта нам је грех учинио? Није ли нас он истерао из раја? Није ли он увео свет у смрт? Није ли земљу напунио гробовима?... Он је виновник и вечних мука; он је потпала и неугасивог огња пакленога; он је узрок сваког зла... Зато бежимо од њега као од најљућег непријатеља. Омрзнимо га, а заволимо добродетељ, које људе чини анђелима, чак и боговима (Пс. 82,6)...