Баба Светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица Св. Григорија Неокесаријског Чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој, и са својим мужем, Василијем, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано, но они нису за тим жалили. Лишени свега осим љубави према Богу, они се настане у једној прастарој шуми, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у четвртом веку после премногих страдања за веру Христову.