У време цара Теофила, христомрзца и иконоборца, живљаше ова света Теоклита, рођена у месту Оптимату, од родитеља Константина и Анастасије. Од ране младости васпитана у побожности, она будно мотраше на себе. Када одрасте, родитељи је силом удадоше за човека по имену Захарија, који јој по добром расположењу беше сличан. Као удата, ова блажена Теоклита чињаше многе и неизмерне милостиње, много се бављаше читањем и изучавањем Светога Писма. Али она не само читаше Свето Писмо него и на делу испуњаваше оно што читаше, упражњавајући свако добро и врлину. Она по цео дан рађаше ручне радове и служаше потребама оних сиромаха који долажаху њеној кући. Поред тога она по великој смирености својој служаше и својим сопственим слугама.

А када дође време да отиде ка Господу, блажена Теоклита сазва своје пријатеље и унапред им каза дан у који ће умрети. И стварно тако и би као што светитељка прорече. После њеног престављења догодише се многобројна чудеса од светих моштију њених. Поменућемо само једно. Родитељи преподобне Теоклите имађаху овај обичај: сваке године они подизаху њено свечесно и свето тело, које беше читаво и цело целцато, мењаху јој хаљине, дотериваху јој косу која бејаше бела и резаху јој нокте на рукама и ногама, па потом читаху Трисвето, и тако понова полагаху тело њено у кивот.