Ова света мученица Христова Евдокија беше рођена на Истоку. Одведена од Персијанаца у ропство, она у Персији поучаваше све заробљенике Светом Писму, пошто беше васпитана на њему и добро га познаваше. То се прочу, и к њој стадоше долазити жене Персијанаца; с њима се она зближи и спријатељи, и многе од њих преведе у хришћанску веру. Због тога би оптужена судијама. Најпре је тукоше воловским жилама; затим је бацише у тамницу, где остаде два месеца. После тога је поново изведоше на суд. Пошто на суду неустрашиво исповеди веру у Христа истинитог Бога, она би тако страшно бијена трновитим штаповима, да јој месо отпадаше на земљу, а они што је бијаху обагрише се њеном крвљу, па је затим опет бацише у тамницу.
Када мину шест месеци, свету мученицу изведоше по трећи пут на суд. Онда насекоше трску у висини њеног раста, свукоше је нагу, сву је омоташе трском, па је затим преко трске тако стезаху конопцима, да јој се трске зариваху дубоко у месо; после тога стадоше трску по трску вући из њеног тела, кидајући мученици парчад меса, и на тај начин причињаваху светој исповедници неподношљиве болове. После тога обесише светитељку, па јој цело тело тако душмански стезаху конопцима, да јој све кости поломише. А када видеше да је већ полумртва, они јој одсекоше свету главу.[9] И тако ова света јунакиња узиђе на небо са мученичким венцем. А свете мошти њене стадоше точити исцељење свима који јој са вером притицаху.