Антоније свети беше по оцу са Истока, по мајци из Европе, а као трећа отаџбина беше му Цариград, у коме је одрастао, васпитан био, и школовао се. Па је у њему касније био и архипастир.Када Антоније стиже до пунолетства, он постаде монах. И врло јуначки упражњаваше врлину и унутрашњу философију, подвижнички духовни живот. Затим, иако није хтео, би рукоположен за презвитера, и постаде игуман у свом манастиру. Од тада он веома заволе бдење, пост, непрекидну молитву. Тада и отац његов прими монашку схиму. Овај божанствени Антоније чинио је милостињу обема рукама.А када дође време те тражаху човека достојна за патријарха, тада избор Светог Синода и цара паде на светог Антонија. И он би хиротонисан за патријарха цариградског. Као патријарх врло је ревносно обилазио цркве и неуморно служио. Помагао је изобилно подизање и поправљање цркава; исто тако помагао сиромашне свештенике и чтеце; и својом милостињом тешио хиљаде и хиљаде ништих и убогих. Чинећи многа добра дела и велика чудеса, он доживе дубоку старост, и онда отиде ка Господу. Патријарховао у време цара Лава Мудрог.