Блажени Георгије, заволевши из ране младости усамљенички живот, повуче се у гору Олимп. Тамо многе подвиге сатвори. А када цар иконоборац Лав III Исавријанац стаде уништавати свете иконе и спаљивати свете мошти, преподобни Георгије неустрашиво исповеди Православље: он изобличи насилникову непобожност и безбожност и објави истиниту веру и молитвено поштовање светих икона. Због тога би стављен на многе страшне муке, и то у дубокој старости, пошто му тада беше деведесет пет година. Напослетку му одсекоше нос и жегоше чесну главу. Све те муке он јуначки поднесе. И благодарећи Богу и молећи Му се, он предаде душу своју у руке Божје.