ОВАЈ преподобни живео је у време иконоборачко. Од малена лепо васпитан, кад одрасте у зрелог човека, он постаде храм Светога Духа. Пошто се замонаши, он доби и узвишени свештенички чин, и испуни се благодати Духа. Рањен божанском ревношћу, он посрамљиваше јеретичке свештенике, чинећи необична чудеса. Тако, васкрсе и у живот поврати једно умрло одојче. Он чак и зверовима беше страшан, јер им само нареди, и они више не долажаху да му пустоше градину.Бачен од иконобораца у тамницу као заштитник чесних и светих икона, он својим учењем убеди тамничке стражаре да молитвено поштују свете иконе. У њега беше и то чудесно, што се он и у тамници и у изгнанству бринуо о сиротињи, и помагао их колико је могао. Скончавши у миру, он и после смрти није престао чинити безбројна чудеса, јер је исцељивао најразноврсније болеснике који су му са вером прибегавали.