Свети Евтимије би рођен у Селевкији Исавријској око 834 године, у породици која беше пореклом из Декапоља и у сродству са Св. Григоријем Декаполитом (који се слави 20 новембра). Врло млад постаде монах на гори Олимпу у Витинији, затим пређе у један манастир близу Никомидије, па онда у манастир Св. Теодора близу Цариграда.

Због духовности и светости његове, Светог Евтимија узе цар Лав VI Мудри (886-912 г.) за свога духовника и подиже му манастир у самој престоници, звани Псаматија, где светитељ од тада живљаше. Ускоро, међутим, изби сукоб између њега и цара Лава, јер светитељ не одобраваше цареву незакониту везу са удовицом Зојом. Цар га зато затвори у манастир Св. Диомида, где светитељ проведе две године. После тога, на упорно наваљивање цара и по сагласности епископа, Свети Евтимије би изабран за Цариградског патријарха (907 године), после оставке патријарха Николаја Мистика (његов помен 16 маја). Али, Свети Евтимије ни тада не благослови царев незаконити брак са Зојом, него, штавише, рашчини свештеника Тому који је извршио то недозвољено и незаконито венчање, које је, нажалост, био благословио римски папа.

По смрти цара Лава VI (912 године) његов брат и наследник Александар прогна Светог Евтимија и врати на престо патријарха Николаја. Свети Евтимије би протеран у један манастирски метох, где, измиривши се братски са патријархом Николајем, у миру и сконча 5 августа 917 године. После три године свето му тело би пренето у манастир Псаматија, где је светитељ раније живео као монах. Иза себе он остави неколико беседа и песама посвећених Пресветој Богородици. Спомен му се налази у Византијском Еортологиону (који је издао М. Гедеон у Цариграду).