ЗА време гоњења хришћана под царем Аврелијаном царски намесник Памфилијске области Антонин дође у памфилијски град Сиду. Ту ухапси презвитера градског Александра. И кад овог служитеља Христовог изведе на суд преда се, он га најпре упита ко је он и шта је. Александар одговори: Хришћанин сам, свештеник по чину, пастир стада Христовог. А где је то стадо Христово? упита намесник. Светитељ одговори: све људе у свету саздаде Христос Бог; они од њих који верују у Њега јесу овце његове, а сви отпали од свог Створитеља, који робују створењима и направама руку људских, мртвим идолима, као ви, ти су отуђени од стада његова, и на Страшном Суду Божјем поставиће се на лево, са козама.Намесник му на то рече: Ставићу те на муке за две ствари: прво, да ми покажеш оне који верују у Христа, и друго, да боговима нашим принесеш жртву.Затим намесник Антонин опет упита светог Александра: Ко је Христос? Светитељ одговори: Христос је Спаситељ света, светлост и живот онима који се у Њега уздају. Намесник упита: Како може бити Спаситељ онај који би распет на дрвету и горко умре? Александар одговори: То и јесте чудесно, што Он добровољно телом поднесе крст и смрт, а Божанством разори ад, и у њему раздреши сужње од уза умртвивши смрт, и васкрсе из гроба. Па не само сам из мртвих устаде, него и друге мртваце васкрсе: Јер усташе многа тела светих који су помрли; и изишавши из гробова по васкрсењу његовом уђоше у свети град Јерусалим (Мт. 27, 52-53); и сав род људски са собом оживе и саваскрсе.Намесник на то рече: Глупости говориш, безумниче! Јер како је могао помоћи другима онај који не помаже себи кад су га Јевреји мучили? Светитељ одговори: Ти си безумник, јер су ти очи душе ослепљене, па не можеш ни да погледаш ка тајни спасења нашег, извршеног Господом Христом.Тада нареди намесник да се Александар стави на муке: најпре га воловским жилама бише, па на точку истезаше, па у казан вреле смоле и зејтина вргоше, па најзад и у пећ огњену бацише, али у свим тим мукама он благодаћу Христовом остаде без икакве повреде. А кад од безбожника би бачен у силно ужарену пећ, видеше се у пламену два дивна младића која са светим мучеником ликоваху. А то беху Анђели Божји, који пламен расхлађиваху светитељу. И чуђаше се народ: један би бачен у пећ, а виде се тројица.А намесник и они с њим сва ова преславна чудеса приписиваху мађијама, јер не вероваху свемогућој сили Христа Бога нашег. Само један од мучитељевих слугу поверовавши, паде ничице клањајући се издалека светом мученику, и молећи се да буде примљен од Христа. Намесник одмах мачем посече тог слугу. А светог Александра, који неповрећен изађе из пећи, нареди те обесише и ноктима гвозденим стругаше дотле, док му се цело тело не претвори у једну једину рану. Зачуђени гледаоци се у ужасу питаху: Како овај толике муке трпи? Јер од светог мученика само голе кости остадоше. Затим га по други пут бацише у велики огањ, али му опет ништа не нашкоди. Потом му гвозденим кукама извлачаху утробу. Па га усто и зверовима бацише да га поједу, али га зверови не дарнуше. Онда на друге љуте муке стављаху страдалца Христовог; и у свим тим мукама он остаде непобедив и несавладљив, тако да су сви били запрепашћени гледајући толика страдања његова, и дивили се толиком трпљењу његовом које превазилази природу људску и ум. Најзад нареди намесник те Христовом свештеномученику Александру одсекоше главу. Но тек што намесник Антонин изрече пресуду, ухвати га зли дух и он побесни, мучен од својих богова - ђавола, којима служаше. Урличући страшно он би поведен од слугу његових кући његовој, али он уз пут изврже из себе своју злу душу.Свети Александар настани се у царству небеском са Господом Христом и светм Анђелима Његовим, а царски намесник Антонин би бачен у муку вечну код Сатане и слугу таме. Пошто свети Александар би посечен, угледни хришћјанин Евстатије узе многострадално тело мучениково и чесно га погребе, славећи Христа Бога.Свети Александар пострада између 270 и 275 године.