Свети мученик Аристокл, родом из града Тамаса на Кипру, беше у том граду презвитер саборне цркве. У време цара Максимијана, када настаде љуто гоњење на хришћане, свети Аристокл се склони у пусту гору, и тамо се кријаше у једној пећини. Ту га једном у време молитве обасја светлост, јача од сунчане, и дође му глас с неба који му наређиваше да иде у Саламинску митрополију, што је на острву Кипру, и да тамо прими мученички подвиг за име Христово.Окрепљен светлошћу и тим Божанским гласом, он одмах одбаци страх од мучења и пође куда му би наређено. Идући путем кроз шуму, он сврну у храм светог апостола Варнаве, и ту нађе ђакона Димитријана и чтеца Атанасија, који га с љубављу дочекаше. У разговору с њима свети Аристокл им каза разлог свога пута у Саламину, а исприча им о виђењу. Када они то чуше, у њима се распламте жеља да иду заједно са Аристоклом и умру за Христа. И они пођоше сви скупа; и кад стигоше у град Саламину, они стадоше на једном узвишеном и видном месту, и почеше громко славити и проповедати име Исуса Христа, а ружити незнабожачке богове - бездахне идоле. Незнабошци их одмах ухватише и заједно са епископом града Куриона на Кипру Филонидом одведоше к игемону на суд. Игемон их испита; и кад сазнаде да су хришћани, и виде да су непоколебљиво одани својој светој вери, он нареди да презвитера Аристокла посеку мачем, а светог Димитријана и Атанасија, после многих мучења, предаде огњу. Али пошто свети мученици остадоше у огњу живи и неповређени, он и њих осуди на посечење мачем. И тако страдалци Христови скончаше, 306. године, украсивши се мученичким венцем. Ускоро за њима мученички пострада и споменути епископ Филонид (о коме видети под 17. јуном).