Свети Исавр, ђакон светих тајни Цркве Божје, Василије и Инокентије беху из Атине. Они оставише своју постојбину и одоше у град Аполонију, у Македонију. Тамо, по откривењу анђела Божјег, они се попеше у једну пећину недалеко од града. Ту нађоше Филикса, Перегрина и Ермија, који беху хришћани. Њих научи свети Исавр ђакон да не љубе пролазне ствари овога света. Храњени од светог Исавра духовно, они њега храњаху телесно, доносећи му што је потребно за одржавање живота. Речи своје они потврђиваху делима, прекинувши дружење и општење са својим рођацима који беху незнабошци. Због тога их ови оптужише код градоначелника Аполоније Триионтија. Градоначелник их примораваше да се одрекну вере у Христа. Али пошто они то одбише, он нареди да им се одсеку главе. Свети Исавр и Инокентије бише предати у руке градоначелниковом сину Аполонију. Он их мучаше и огњем и водом, али им ни ватра ни вода не нашкодише. Ово чудо привуче вери Христовој многе незнабошце, међу којима први беху рођена браћа Руф и Руфијан, саветници града Аполоније. Напослетку бише им главе одсечене, и они као победоносци отидоше на небеса.