Ови свети мученици по рођењу беху из разних покрајина римске царевине и живљаху у Адрианопољу за царовања Лава Јерменина. Уто бугарски цар Крум опустоши Тракију и Македонију и приближи се самом Цариграду; затим после тромесечне опсаде заузе Адрианопољ и одведе у ропство све његове житеље, око четрдесет хиљада њих, колико их беше остало живих после покоља. Међу њима бејаше и месни епископ; незнабожни цар нареди те епископа безобзирце бацише о земљу и изгазише. Цар Крум погибе злом смрћу. Његов наследник Дукум умре убрзо за њим, и над Бугарима се зацари Диценг, владар грозан и бездушан. Он нареди те адрианопољски епископ Мануил би преструган надвоје и руке му осечене до рамена. После тога његови свештени остаци бише бачени псима. Гнев Божји порази нечовека слепилом и ускоро Диценг би убијен од својих поданика. Њега наследи Муртагон, који стаде жестоко гонити хришћане који се нису хтели покорити његовој наредби - да се одрекну Христа. Верне слуге Христове он је мучио у тамници, метао на муке и предавао смрти путем бездушних мучења. Свете епископе: Георгија Девељитскoг и Петра, који своју паству утврђиваху у Христовој вери, нечовечни мучитељ предаде на најсвирепије батинање, па им затим мачем отсече чесне главе. Заједно са епископима тој истој казни бише подвргнути седам хришћана. Мачем бише посечени и хришћанске војводе: Јован и Леонт. Светоме Леонтију - ушкопљенику, епископу никејском, незнабошци мачем утробу пробуразише. Од мача примише мученичку кончину Гаврило и Сионије; богобојажљиви презвитер Парод би камењем убијен. У то време би и много других верних слугу Христових побијено и у тамницама кињено. И не само свирепи Муртагон, него и његови наследници на бугарском престолу жестоко гоњаху хришћане, који разним мукама и мученичком смрћу стицаху себи вечно царство.