Свети Сарвил живљаше у време цара Трајана, и испрва бејаше идолски жрец у Едесу, а затим научен хришћанској вери од једног благочестивог хришћанског епископа, он се крсти заједно са својом сестром Вевејом. Оптужен кнезу Едеском као хришћанин, Сарвил му предстаде на суд, и би штаповима бијен. Но свети Сарвил силовито изобличаваше кнеза и доказиваше ништавност незнабожачких богова; а разјарени кнез у бесу свом наређиваше те седам пута вешаху мученика на справу за мучење; и сваки пут га воловским жилама бише, гвозденим гребенима стругаше, и свећама палише. А светитељ, сав устремљен к Богу, мољаше се, и Господ сила му ублажаваше болове. Видећи јуначко трпљење светитељево, мучитељ нареди да му клинце забијају у главу, због чега све спопаде ужас. Видевши то, сестра мученикова Вевеја изјави да је и она хришћанка. Због тога је кнез подврже мукама, па је баци у тамницу. Светом пак Сарвилу одераше кожу, но видевши да он још дише, кнез нареди те и њему и Вевеји одсекоше главе. Тада верни узеше тела њихова и предадоше их земљи.