Ови свети мученици беху знатни људи. Боравећи у Никомидији они посећиваху народно позориште, и тамо сабране незнабошце учаху да напуштају идолопоклонство и обраћају се вери у Христа. Једном градоначелник Никомидије, видећи да је позориште празно, без гледалаца, упита због чега је то, и дознаде ово: народ, научен од светих мученика, напусти позоришна уживања и води неки нови живот, презирући отачке и праотачке обичаје. Градоначелник одмах нареди да доведу преда њ те учитеље. Ступивши пред градоначелника светитељи изјавише да држе веру Христову и да друге уче њој. Тада их доведоше у позориште и бацише пред зверове да их растргну, али их зверови не дарнуше. Онда их стављаху на разне тешке муке, па их напослетку бацише у огањ. И тако свети мученици, извршивши подвиг мучеништва за Христа, примише од Њега нетрулежне венце.