Као хришћанка, света Фелицита би у време цара Антонина, 164 године, заједно са својих седам синова осуђена на смрт. Мољаше се Богу само, да њу не погубе пре њених синова, да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну Христа. Тако и би по Божјем устројењу. С радошћу ова ненадмашна мајка испраћаше једног по једног сина, док их није свих седам испратила и видела погубљене. Тада и она с благодарношћу Богу прими мученичку смрт. Сви пострадаше у Риму, где им се и мошти налазе.