Димитрије, кафеџија у Цариграду, беше младић од својих двадесет пет година, врло леп, снажан, и честит по животу. Због тих особина и предности завиђаху му стално турске бадаваџије, који често долажаху у његову кафану. Ови Турци су много пута покушавали на разне начине да Димитрија одврате од вере у Христа и потурче, али увек без успеха. Једнога дана ти се Турци напише у кафани и потукоше међу собом, при чему један између њих би рањен ножем. А Димитрије и остала послуга зађоше међу Турке, трудећи се да их разваде и умире, на шта су по царским законима о кафанама имали право и дужност. Пошто их најзад развадише, они их испратише из кафане.

Међутим сутрадан ти пакосни Турци пронађоше једног утицајног Турчина, преко кога лажно оптужише Димитрија код везира да је, тобож, он ножем ударио Турчина, због чега по закону он треба или да да крв за крв, или да буде погубљен, или да се потурчи. Везир нареди те Димитрија доведоше на суд. И рече му везир: Ево ови те оптужују и сведоче против тебе; шта имаш да кажеш у одбрану своју? - Млади Димитрије без икаквог страха изложи везиру како је текла цела ствар. На то му везир рече: Имаш да бираш једно од двога: или да се потурчиш, или да будеш погубљен. - Димитрије сасвим слободно и мушки одговори: Нити сам се родио Турчин, нити ћу постати Турчин, па шта ми Бог да. Ја сам се родио хришћанин, и хоћу да умрем хришћанин.

Када везир виде да је Димитрије непоколебљив у својој хришћанској вери, он донесе одлуку ла Димитрије буде погубљен мачем. Џелати одмах узеше Димитрија и поведоше на губилиште. Али када беху близу губилишта, стиже везирово наређење да мученика врате к њему. Везир љубазно дочека мученика, и поче му благо и умиљато говорити и обећавати му положаје, почасти и много злата, само да се одрекне Христа и потурчи. Но храбри мученик се не даде завести тиме, већ смело и неустрашиво изобличи њихову муслиманску веру. Тада га везир предаде у руке његовим тужиоцима и клеветницима. Ови га одведоше у кафану где беше мноштво Турака; и сви га они стадоше на разне начине наговарати да се потурчи. Но мученик остаде чврст и несавитљив, а њих и њихову веру изружи. Међутим везир нареди те мученика поново доведоше преда њ. И опет стаде везир саветовати мученика да прими њихову веру; при томе се служаше и ласкама и застрашивањима. Али пошто све то би узалуд, везир остави мученика још за једно суђење.

На овом последњем суђењу везир се из све снаге труђаше да мученика толико застраши, еда би овај променио вером. Али мученик и овога пута остаде чврст као дијамант. Тада везир изрече пресуду: да Димитрије пред својом кафаном буде погубљен мачем. To би учињено, и свети Димитрије доби од Господа Христа неувенљив венац мучеништва. A y току три наредне ноћи, по читаву ноћ небеска светлост сијаше над светим телом мучениковим. Један хришћанин покуша ноћу да узме свете мошти мученикове, али га стражари ухватише, избише, и новчано оглобише.

Молитвама светог мученика Димитрија нека Господ све нас удостоји Царства небеског. Амин