ОВАЈ свети мученик бејаше из села Границе у Тесалији. Родитељи његови Димитрије и Статира беху људи побожни, праведни, милостиви, и ревносни посетиоци црквених богослужења. Сина свог Михаила они одгајише у свакој скромности и смиреноумљу, учећи га да држи заповести Господње, пошто се држањем заповести Божјих показује љубав човекова према Богу. По речи Господњој у Еванђељу: Ко има љубав моју, тај држи заповести моје (Јн. 14, 23. 21). Тако се Михаило измалена даде на вршење заповести Господњих. Пошто му отац убрзо премину и оде у небеске обитељи на покој, то сву бригу о њему узе на себе његова мајка.
Када постаде пунолетан и зрео човек, Михаило оде у Солун, и запосли се у једној хлебопродавници, и трудом својим издржаваше себе. Од своје зараде он одвајаше много и даваше црквама и сиротињи. Он редовно посећиваше црквена богослужења, и врло усрдно и пажљиво слушаше речи божанске. Нарочито је много времена проводио по црквама за време Свете Четрдесетнице.
Једном Михаило заподену разговор о вери са једним муслиманским дететом, синчићем својих суседа, које дође у хлебопродавницу да купи хлеб, питајући га у шта верује и да ли разуме оно што верује. Утом наиђе један Турчин учитељ, начу о чему се води разговор, па стаде викати на Михаила: Шта ти то говориш, неверниче? Ти хулиш на нашу дивну и славну веру! Михаило му одговори: Ја сам човек верујући и истински побожан благодаћу Христа истинитог Бога мог, и знам шта говорим и шта верујем, и готов сам да смрћу својом посведочим веру своју. А ви бедници, нити знате шта говорите нити шта радите. Ви сте у заблуди, и лутате по тами, вера вам је пуна басни и измишљотина.
Док се овај разговор водио, слеже се много агарјана, и они дохватише Михаила и одведоше судији градском. И говораху судији: Чусмо овог човека где хули Мухамеда и Бога. Судија стаде саслушавати Михаила и записивати његове одговоре. Притом судија стаде тврдити како је Христос обичан човек. Михаило му онда изложи основне истине хришћанске вере, доказујући да је Христос једини истинити Бог и Господ, и једини Спаситељ човека и света од греха, смрти и ђавола. Родивши се као човек, говораше Михаило, Господ Христос је Својим божанским делима и великим чудесима пссведочио да је истинити Бог; и још је посведочио Своје Божанство Својим безгрешним животом на земљи, страдањем, смрћу и васкрсењем из мртвих. После васкрсења узневши се на небо, Он је почаствовао човека седењем с десне стране Бога Оца на небесима, одакле и Духа Свог Светог посла на Своје ученике и апостоле и просвети их. А они затим просветише сву васељену истинским богопознањем, чинећи благодаћу Господњом неисказана чудеса.
Судија упита Михаила: А како сматрате Марију која је родила Исуса? Михаило одговори: Пошто је Она родила савршеног Бога и савршеног човека, ми је сматрамо и исповедамо као истиниту Богородицу. Судија га онда упита: Како је могуће да се Бог смести у утроби и да се роди? Михаило одговори: Оно што је за људе немогуће и тешко, за Бога је могуће и лако; и где Бог хоће, ту се побеђује природни поредак. Стога ми верујемо да се Несместиви сместио и родио у времену као човек, на начин који је само Њему познат.
Судија онда упита Михаила: А шта мислите о нашем пророку Мухамеду? Михаило одговори: Од доласка Христова на земљу нема више пророка до данас, као што то сам Господ објављује, јер пророци пророковаху до Јована Крститеља. Отуда ваш Мухамед није пророк. Он је живео после Христа, и ниједно пророштво није изрекао; како га онда можемо назвати пророком?
Пошто судија све то записа, он бесно погледа у светог исповедника и рече му: Видиш ли, ти си сам себе оптужио својим речима? Крив си пред законима. Зато ћеш бити предат огњу, ако се не покајеш и не порекнеш оно што си рекао; јер само тако можеш наћи милост. - На то мученик громким гласом викну и рече: Верујем у Господа мог Исуса Христа, који је истинити Бог, и Творац, и Саздатељ мој, и готов сам, ако је могуће, да поднесем безброј мучења за љубав Њега. Зато узмите од новаца што имам, па купите дрва и спалите ме, јер не желим да вашим новцем купујете дрва на којима ја треба да будем принесен на жртву Богу моме.
Рекавши то, мученик пљуну на судију и на хартију његову. Судија скочи, обори мученика на земљу, и страховито га изби штапом. Затим га вргну у тамницу. У тамници га оковаше у двоструке синџире. Но мученик беше потпуно спокојан и мољаше се Господу; у њему не беше ни трунке страха; напротив, лице му блисташе божанском радошћу која му испуњаваше душу. А када му сутрадан дођоше у посету неки хришћани пријатељи, свети мученик им рече: Браћо, када ноћас бејах на молитви, Господ ми се јави, и укрепи немоћ моју и испуни храброшћу душу моју, рекавши ми: "Михаило, јуначе мој, радуј се! Као што ја ради тебе и ради целог рода људског положих душу своју и претрпех крсну смрт, тако и ти треба да умреш из љубави за ме, да би живео и царовао са мном. Пази дакле, немој се бојати огња, јер је он само наизглед страшан, а горети у њему ни најмање није страшно. То ћеш ти искусити, окрепљен непобедивом силом мојом". Рекавши ми то Господ ме благослови, и отиде од мене. А мене толико обузе неизмерна љубав и радост неисказана, да просто не могу да задржим себе сама, једва чекајући када ће доћи тај благословени час у који ћу се одвојити од овога света и сјединити са Христом Господом мојим.
У четвртак средопосне недеље Свете Четрдесетнице блажени мученик би изведен из тамнице пред великог судију. Сав он сијаше радошћу, и лице му блисташе светлошћу божанске благодати. Судија прочита све исказе мученикове, раније записане од првог судије, и упита мученика је ли то све истина. Мученик одговори: Не питај ме, судијо, је ли то истина, кад је то очигледније од сунца. То што сам онда исповедио, то и сада ево исповедам, и изјављујем да је све то истинито, и верно, и тачно. То сам од својих побожних родитеља научио као предање светих отаца. А први учитељ мој у свему томе није нико други до сам Исус Христос, Син Божји и истинити Бог. - На то му судија рече: Остави то, кукавче, и покај се, да би на небу добио милост од Бога, и од нашег пророка, и да бисмо те и ми овде на земљи обасули почастима и славом. А сврх свега, да би ти избегао горку смрт у огњу. - Мученик одговори: Не одричем се Бога мог; не претпостављам таму светлости нити лаж истини; него хоћу да умрем за Христа мог, да бих живео са Њим. Мани се застрашивања, судијо, јер ме ничим не можеш уплашити, пошто чекам овај дан као најсветлији празник и као дан слободе, дан који више вреди него сав свет. Шта ми користе блага која ми обећаваш и нудиш? Сребро твоје нека иде с тобом у погибао, јер ви хоћете да Царство небеско заменим новцем и пролазном славом. Молим те, не губи време, већ ме што пре пошаљи Богу, јер хоћу и волим да постанем жртва Господу мом: да будем испечен као слатки хлеб; да будем постављен на трпезу Свете Тројице; и да себе принесем Њој као миомирисни тамњан. Чини брзо, брзо, то што желиш! Ништа нису за мене привремена мучења! Не одричем се љубави преслатког ми Господа Исуса! Он је и љубав, и чежња, и милина, и живот, и васкрсење, и Царство небеско.
Ове речи запрепастише судију, и он, пун гњева, донесе писмену пресуду: да Михаило буде предат огњу. Епарх одмах свеза блаженог мученика, и изведе га из суда повевши га на губилиште. А мученик, угледајући се на Господа свог, хиташе на смрт као безазлено јагње на заклање, пун захвалности, свим умом својим на небу крај Господа свог Христа. А кад стигоше на губилиште, силан свет се слеже да види мученикову смрт. Ломача је већ буктала, епарх предложи мученику да се предомисли и спасе себе од смрти. На то му свети мученик рече: Бедниче, престани хулити праву веру Господњу! Зашто не извршујеш одмах смртну пресуду нада мном? Ја верујем и исповедам, као што вам и раније изјавих, да је Исус Христос истинити Син Божји, и Бог, који дође у свет да грешнике спасе, од којих сам први ја. Нећеш ме придобити, јадниче, па макар ми дао хиљаде царстава. Знај, мене чека Царство непролазно и вечно!
Тада епарх нареди да се огањ појача. То би учињено, и свети мученик уђе у огањ, и горећи са свих страна у огњу он дуго стајаше право као свећа, тихо славећи Бога; затим се окрену десно и лево, уђе у најжешћу ватру, и предаде тело своје огњу а душу у руке Божје. И сада свети мученик Михаило са свима светима слави на небу Христа Господа, свепобедног Бога, коме част и слава и моћ кроз бесконачне векове. Амин.