Пореклом из села Вацуња у Тесалији; од младости живео добродетељно, и био изабран за епископа места Радовишта код Арте у Епиру. Као епископ живео у простоти и уздржању, и зато доби изобилну благодат Духа Светога. Особито је волео да прати стада оваца и стоке, да их посећује и благосиља, и зато доби од Господа нарочиту благодат да лечи од сточних болести. Поживевши тако смирено и богоугодно престави се мирно у Господу 21 јула 1777 године.

По престављењу би погребен иза олтара парохијске цркве Светих Бесребреника у селу Веленџику. А када га кроз годину на овај дан откопаваху, паде изненада блага киша и по свим домовима у селу разли се изобилни благоухани мирис. Дознавши за то његови сродници дођоше да узму његове свете мошти, али им парохијани Веленџика не дадоше, него се обратише Цариградском Патријарху да он пресуди. Патријарх одговори да у парохијској цркви остане чесна глава Светог Партенија, а остале свете мошти да се однесу у родно село. Тако се и данас налази света му глава у Веленџику, а једна рука у манастиру Душику у Тесалији. Његова света глава и данас лечи разне болести на стоци, па је и 1909 године одагнала заразну болест са крава у селу Флориада Валту у Епиру.