Свети Авксивије би родом из старог Рима. Родитељи му беху богати незнабошци и имаху два сина: Авксивија и Темистагору. Авксивије беше дете бистро и мудро и украшено многим врлинама. Рано изучи светску мудрост по школама у Риму. Нe хотећи, на наваљивање родитеља, да се жени, јер жељаше да постане хришћанин, он тајно напусти Рим и на једном броду, који путоваше на Исток, допутова на острво Кипар, у место звано Лимнитис, недалеко од града Солоне. Тамо, по Промислу Божјем, нађе светог апостола и еванђелиста Марка, који га поучи хришћанској вери и крсти га у име Оца и Сина и Светога Духа. Затим га постави за епископа града Солоне и посла га тамо да обраћа идолопоклонике у истиниту веру Христову. Сам пак свети Марко седе на лађу и отиде у Александрију.

Пошавши у град Солону свети Авксивије дође до западних врата градских, где беше храм бога Зевса, и заустави се код тамошњег жреца. Живећи код њега он га постепено одврати од клањања лажним боговима и рукотвореним идолима и обрати га ка Христу, истинитом Богу и Спаситељу људи. Такође он тајно залажаше и у град и обраћаше незнабошце у веру Христову. После неког времена нађе га свети Ираклид, који беше већ раније постављен од Апостола за епископа на Кипру, и посаветова га да почне јавно проповедати Еванђеље Христово те тако разгонити заблуду идолопоклонства. Свети Авксивије, пошто се дуго помоли Богу, изађе на трг и поче јавно проповедати незнабожном народу Исуса Христа. Многи тада повероваше речи његовој, коју Господ поткрепљиваше знацима и чудесима и исцељењима која чињаше преко слуге свог Авксивија. Међу обраћенима беху и многи из околних села, међу њима и неки по имену Авксивије, који затим и остаде уз овога светог Авксивија до краја живота његовог, слушајући га и служећи му и угледајући се у свему на њега.

После неког времена брат светог Авксивија, Темистагора, чу о свему томе у Риму и дође на Кипар код брата, и би крштен од њега заједно са женом својом. Затим би од њега произведен у чин презвитера и служаше при цркви, у којој се народ Христов све више и више умножаваше, а незнабошци се умањиваху. Поживе дуго овај свети слута Христов Авксивије, ученик светог Марка апостола, епископујући пуних педесет година у граду Солони, и престави се у миру ка Господу, у другом веку. Иза себе он остави за епископа свог ученика Авксивија. А свете мошти његове постадоше извор исцељења многима, због чега га и слављаху верни не само у његовом граду Солони, него и у Пафу и другим местима, на славу Бога нашег: Оца, Сина и Светога Духа. Амин.