Свети Агапит живљаше у време цара Диоклецијана. Беше родом из Кападокије, син хришћанских родитеља. Још као млад оде у један тамошњи манастир у горама Синадским, у коме је било око хиљаду монаха. Сакупивши од њих различите врлине, као што пчела скупља мед са различитих цветова, он постаде искусан извршилац заповести Господњих. А тело своје изнури постом, бдењем и великим уздржањем. Тако, једном се читавих осамдесет дана хранио само кором од дрвета. Па и спавање победи, уколико је то могуће човеку. Он је био од користи и потребе свој братији манастирској; све је монахе сматрао као своје господаре, и називао их својим господарима. Због свега тога би удостојен те доби од Бога благодат чудотворства. И он молитвом: умртви једног дракона, и излечи једну девојку од тешке болести. Стога га сви вољаху, и дивљаху му се.

Када цар Ликиније сазнаде за овог светитеља да је јунак телом, узе га, иако светитељ није хтео, и уврсти међу своје војнике. Али светитељ ни тамо не умањи своје подвиге, него и војничке дужности беспрекорно вршаше, и уобичајене подвиге обављаше. И овај блажени исцељиваше не само људе од неизлечивих и смртоносних болести, него и коње и волове и све остале животиње. И то их исцељиваше самом својом појавом и присуством.

Пошто свети Агапит виде у оно време како силно бише мучени за веру Христову добропобедни мученици Христови: Викторин, Доротеј, Теодул и Агрипа, зажеле и он да им се придружи. Када овима главе отсекоше, и они примише венце мучеништва, тада овај блажени Агапит би ударен копљем, али остаде неповређен ради спасења многих.

Када Ликиније умре, и Константин Велики постаде цар римскога царства, догоди се ово. Неки веома ваљан царев службеник полуде од нечистог духа, и стаде викати и изговарати име овог светог Агапита. Стога цар позва у двор светог Агапита; и чим се он помоли Богу, побеже демон, и службеник постаде здрав. И светитељ никакав дар не хтеде од цара, сем да га ослободи војне дужности, како би он могао отићи у своју љубљену самоћу. Цар га одмах ослободи војне дужности, и он се врати у своју самоћу.

После неког времена епископ Фригијског града Синаде узе к себи светог Агапита, и рукоположи га за свештеника, иако овај то није хтео. А пошто се после кратког времена епископ упокоји, свети Агапит би посвећен за епископа Синадског избором Божјим и свештенства и васцелог народа.

Чим постаде архијереј, он учини превелика чудеса; а би удостојен и пророчког дара. Као јасан доказ тога треба да наведемо нека пророштва и чудеса светитељева. Једна жена чу за овог светитеља, и желећи да добије благослов од њега, дође к њему. Када је он виде, рече јој све што је она учинила од детињства, посаветова је и отпусти са великом духовном коришћу. И једног ђакона из Ираклије тракијске, који дође к њему ради благослова, светитељ изобличи што је упропастио једну девојку. И многа друга чуда учини светитељ. Он је самим додиром своје руке, и самом сенком свога тела, и самом речју својом, исцељивао од неизлечивих болести.

Пошто је тако красно и богољубиво поживео, и дубоку старост доживео, свети Агапит се упокоји у Господу, у четвртом столећу.