Игуман знаменитог Скита Мисирског. Ученик светог Арсенија и учитељ многих. Многе његове речи и поуке су као путеводне звезде за монахе. Једном кад су варвари напали Скит позову га братија, да заједно с њима бежи. Он им одговори: "Ако се Бог не брине о мени, нашто ми и живети?" Још је говорио Данило: "У колико се тело твоје гоји, у толико ти душа мршави". Четрдесет година подвизавао се у општежићу, а потом, 420. године, повукао се у пустињу. Он се догодио у Александрији, када је један опаки свекар убио снаху своју због њеног целомудрија, свету Томаиду (види 13. април), и он је са својим учеником и сахранио ову страдалницу.