Сећање и спомињање светих људи доноси, како рече Свети Григорије Богослов, велику корист за врлину и освећење душама нашим. Зато није добро ни праведно прећуткивање житија и подвига преподобних и светих мужева, јер је то скривање светиљке под спуд и незахвално прећуткивање славних дела Божјих. А изношењем пак светих подвига и врлинског живљења богоносних Отаца наших, бива на славу Божју и на корист и подражавање свима хришћанима.

Непозната нам је отаџбина земаљска ових преподобних отаца, Дионисија и Митрофана, ваљда и зато што они сами, жудећи за небеском отаџбином, скриваху од других име своје земаљске отаџбине. А живеше они почетком шеснаестог века и просијаше у подвизима и врлинама у скиту Свете Ане у Светој Гори. Имађаху и световно образовање, особито преподобни Дионисије, кога због тога називаху и ритором. Желећи да свој живот посвете Богу обадвојица рано постадоше монаси. И то, преподобни Дионисије би најпре монах у Студитском манастиру у Цариграду, а онда дође у Свету Гору, где му преподобни Митрофан постаде ученик. Живљаше најпре свети Дионисије у Карејском скиту, где као јереј беше духовник многим монасима, а онда, ради веће тишине и усамљености, пређе у Скит Свете Ане, мајке Пресвете Богородице, који се тада називаше Скит Велике Лавре. Одатле се повуче са својим учеником Митрофаном у једну пећину у данашњи Мали скит Свете Ане, где се обојица подвизаваху у молитвеном тиховању и крајњем очишћењу душе. Чувши за њихове подвиге и духовно искуство, хришћани из околних крајева затражише од отаца да им пошаљу духовника, и би одрећен на то преподобни Митрофан. Показујући послушност према оцима, Митрофан изиђе из Свете Горе и исповедаше и поучаваше побожне хришћане по околини. А када сврши наложено му дело, опет се поврати своме духовном оцу Дионисију и настави са њим богоугодно подвизавање и благодатно усавршавање.

Подвизавајући се тако у свакој преподобности и праведности, преподобни Дионисије се упокоји мирно у Господу своме 9 јула 1606 године, а ускоро за њим престави се и блажени Митрофан.

У Скиту Свете Ане чува се у библиотеци књига "преподобног и богоносног оца нашег Дионисија Ритора који се подвизавао на гори Атону", а зове се "Куварас" (Клупче) и садржи преписане разне душекорисне поуке Светих Отаца. Године 1956 подигнут је у њиховој пећини диван храм њима посвећен, где се на данашњи дан прославља њихов свети спомен.