Овај преподобни родио се у Фригији. Када му је било осамнаест година отац га једном изби, и он побеже од куће и отпутова у Тракију. Тамо ступи у један манастир, одаде се подвизима монашког живота, и убрзо се прочу својим врлинама. Он никада није пио вина; и једном, ступивши у борбу са телесном страшћу, проведе у посту педесет дана, и не окуси ни хране ни воде. Када дознаде за то настојатељ манастира, он за време вечере у присуству братије сам својом руком даде Ипатију чашу вина и хлеба, после чега се Ипатије одмах ослободи страсти која га је мучила, и он за благодари Господу и своме наставнику.

После извесног времена Ипатије, по савету свог духовног оца, отпутова у Цариград да укаже помоћ једноме човеку који се налазио у неком тешком искушењу. Том приликом он би од помоћи и своме оцу који беше допутовао у Цариград. Пошто затим испрати оца свог у његов завичај, Ипатије са два инока отпутова у Халкидон. Тамо се настани у манастиру Рутинском, који у то време имађаше чудан и ружан изглед, јер беше потпуно запустео, и свима је улевао неки страх. Неки Рутин, као световњак, сазида некада диван манастир и доведе у њега египатске монахе, који се и подвизаваху у њему, славећи Бога. Али када Рутин умре, монаси се разиђоше из његовог манастира, и манастир остаде пуст. Временом он зарасте у коров и непроходан шипраг, па се затим у њега увукоше и настанише нечисти дуси, због чега постаде страшило, те нико није смео ни да пролази поред њега. Нашавши манастир у таком стању, преподобни Ипатије изагна из њега бесове, очисти га и уреди, па се са поменута два инока настани у њему. Сам он стаде правити власенице, док се један монах бавио усевом а други баштованством.

После неколико година преподобни Ипатије отпутова у Тракију и ступи у онај манастир где се раније подвизавао. Али монаси манастира Рутинског ускоро дођоше к преподобноме, молећи га да им буде игуман. Преподобни пристаде, и од тога времена стаде вршити велике подвиге. Многи од монаха, угледајући се на њега, постигоше велико савршенство у богоугодном животу. За своје подвиге божанствени Ипатије се удостоји дара чудотворства од Бога, и чињаше мноштво Чудесних исцељења. Тако, он исцељиваше бесомучне, слепе, сухе и жене крвоточиве. Многим нероткињама он измоли од Бога способност да рађају децу, и мајкама дојиљама поврати млеко. Много пута он молитвом изведе воду, додаде хлеб и другу храну, умножавајући их у време оскудице. Он молитвом одгоњаше сваку болест од људи и од домаћих животиња. Храна му је била: варено семење, поврће и мало хлеба. Па и ову оскудну храну он је узимао само касно увече. При томе, ради одржања својих старачких сила он је пио по мало вина.

Преподобни Ипатије поживе осамдесет година, те му и коса и брада побелеше као снег. И у тако дубокој старости он и по изгледу и по делима својим остаде чио као и пре. Четрдесет година он проведе у звању свештеноначелника монаха, и осветла свештенство и, пославши испред себе ка Господу својих осамдесет ученика, он се и сам, славећи Господа, мирно упокоји, око 446. године.