У књизи Лимонар изложено је о овом преподобном оцу Козми следеће казивање презвитера Викантијског манастира аве Василија: За време мога боравка у Антиохији дође из Јерусалима к свјатјејшем патријарху Григорију ава Козма, шкопац из лавре Фаране, муж изванредан у подвижништву, ревнитељ вере, тврди чувар догмата црквених, одличан зналац Светога Писма. Након мало дана по свом доласку у Антиохију старац се престави. Патријарх нареди да се чесно тело његово погребе у његовом патријаршиском манастиру, где неки епиекоп бејаше погребен. Једном ја одох на гроб светог старца, да се поклоним чесним моштима његовим, и ту видех једног просјака који је просио милостињу од оних што улажаху у цркву. Приметивши да се ја трипут поклоних на гробу и сатворих јерејску молитву за покој преминулог, просјак ми рече: Господине аво, велики бејаше старац кога овде погребосте пре два месеца. - По чему знаш? упитах га ја. Он одговри: Истину говорим, господине аво, дванаест година ја бејах раслабљен, и преко овог старца Господ ме исцели. Када се налазим у каквој невољи он долази и утешује ме, и даје ми олакшање. Поред тога чуј и друго чудо о њему: откако га сахранисте, ја сваке ноћи чујем где он говори епископу: "не дотичи ме се и не приближуј ми се, јеретиче, јер си непријатељ свете Божије васељенске Цркве". - Чувши то од исцељеног просјака, ја одох и испричах патријарху, и молих га да оданде узме старчево тело и положи на другом месту. Свјатјејши патријарх ми на то рече: Веруј ми, чедо, да тај јеретик не може ни најмање нашкодити ави Козми. Међутим, то се догодило, да би нам постала позната ревност светога старца за веру и његова врлина, и да би се обелоданило епископово зловерје, те га не бисмо сматрали за православног.Исти презвнтер Василије казује о преподобном ави Козми и ово: Ја одох к њему у лавру, и старац ми исприча о себи, да му се једном појави жеља у души да разуме шта значе речи, упућене Господом Његовим ученицима: "сада који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема, нека прода хаљину своју и купи нож" (Лк. 22, 36), и Његов одговор: "доста је", када Му ученици рекоше: "ево овде два ножа" (Лк. 22, 38). Пошто је старац дуго размишљао о овим речима, али није могао да их разуме, он у подне изиђе из келије и крену у лавру звану Пирга к ави Теофилу, да га пита за значење ових речи Господњих. Идући путем кроз пустињу, он у близини Каламона угледа огромну змију где се спушта са Каламонске горе. Змија беше толико велика, да својом тежином остављаше по земљи дубок траг, а савијање тела њеног прављаше велике лукове, и пузаше управо пресецајући пут старцу. Осетивши да је то лукавство ђавола који хоће да му омете предузети пут, старац се наоружа молитвом и неустрашиво продужи пут; чуван силом Божјом, он без икакве повреде прође кроз лукове тела змијина као кроз врата. Дошавши к ави Теофилу, он му постави жељено питање, и доби од њега овакав одговор: "Два ножа означавају два вида богоугодног живота: делање или труд и созерцавање или погружавање ума у богомислије и молитву. Ко има ове две врлине, тај је савршен".Осим тога презвитер Василије исприча о преподобном Козми и ово: За време мог десетогодишњег боравка у лаври Фарани код аве Козме ја сам се много користио његовим богонадахнутим разговорима. Једном, говорећи о спасењу душе, он наведе нешто из светог Атанасија Великог, и при томе рече ми: "Када чујеш или нађеш какву реч из књига светог Атанасија, ако немаш хартије, запиши је на својој хаљини".Такво поштовање имађаше преподобни Козма према великим оцима и учитељима Цркве, са којима и он по завршетку богоугодног живота свог на земљи доби удео у вечном животу, по благодати Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом слава сада и увек.