У Киру антиохијском беше један преподобни, по имену Мавсим, a пo говору Сирац. По животу био је сељачки прост али је блистао врлинама. Имао је само једну хаљину. И кад му она оветша, он је не баци, него непрестано стављаше закрпу на закрпу, и тако некако покриваше голотињу своју. Толико је овај преподобни био гостољубив, и толико се старао о путницима и сиротињи, да су врата његове келије била свима отворена. Кажу да је имао два суда: један пун брашна, а други пун уља. Из њих је давао потребитима, и они се никад нису празнили нити пресушили. "Јер је Бог, по речима апостола Павла, богат за оне који га призивају" (Рм. 1, 12). Бог, који је учинио да се у гостољубиве према пророку Илији Сарептске удовице не потроши брашно из зделе и не нестане уље у крчагу, умножавао је добра овог чудесног и гостољубивог Мавсима према мери његовог гостољубља. Пошто је тако дивно и свето провео време живота свог, преподобни Мавсим отиде ка Господу, крајем четвртог века.